Споразум са Русијом је неопходан, хитан и прижељкиван, то је расположење француске политичке елите уочи састанка Франсоа Оланда и Ангеле Меркел са руским и украјинским председником у Минску.
Француско-немачка иницијатива је противтежа политици Сједињених Америчких Држава, које врше притисак на европске савезнике да пошаљу тешко наоружање украјинској војсци.
Шеф француске дипломатије, Лоран Фабијус, сматра да наоружавање Украјине није решење, што је у супротности са изјавом британског министра спољних послова Филипа Хамонда да је одбијање да се наоружа Украјина неуспех Европе.
За Фабијуса је главно питање НАТО-а.
„Американци могу да причају шта хоће, али што се нас тиче ми смо против уласка Украјине у НАТО“, рекао је у емисији на радију „Франс ентер“, износећи став своје владе.
Он је објаснио и да се не преговара о Криму, већ о источним деловима Украјине и да није предвиђено да се Крим врати у њене оквире, посебно не силом.
„То што Американци хоће, то је њихово право и њихов проблем. Али интереси Американаца и Руса нису интереси Европе и Русије“, поручио је у обраћању члановима странке Унија за народни покрет, јасно повлачећи линију између европског и америчког погледа на кризу у Украјини.
Пјер Лелуш, који је у странци задужен за међународну политику, сматра да је боље да се Американци не мешају у преговоре јер се нису показали као сила која смирује ситуацију.
„Американци излазе из периода изгубљених ратова у муслиманском свету и многи сањају да обнове Хладни рат у Европи, сенатор Мекејн и остали“, рекао је Лелуш у гостовању на француском радију.
„Руси имају снажнију позицију“, сматра француски посланик, који је изразио жаљење због „лакоће“ са којом је Европска унија потписала споразум о придруживању са Украјином 2013. године, без консултација са Русијом.
Лелуш сматра и да је била грешка што је на самиту НАТО-а у Букурешту 2008. године поручено Украјини и Грузији да имају перспективу уласка у Северноатлантски савез.
„То је урађено под америчким притиском и тај притисак и даље постоји“, изјавио је француски посланик.
„Уз економску кризу у Европи и ширење радикалног ислама на југу најгоре што може да се деси јесте да се погорша ситуација на северу Европе“, изразио је бојазан коју дели француска политичка елита.
Париз и Берлин против америчког притиска
Последње изјаве француских политичара указују на то да су схватили опасност од ширења сукоба на европском континенту, као и да санкције Русији не само што не доносе резултате, већ су противне европским интересима.
Европска унија, односно француско-немачки пар који је њена главна полуга, није више на истим позицијама са америчким савезницима.
За кључне европске престонице ово је прилика да покажу да Европска унија игра важну улогу на међународној сцени, упркос томе што до сада није успевала да се договори о заједничкој спољној политици.
„То би био први пут да француско-немачки пар реши неку политичко-војну кризу“, примећује утицајни коментатор геополитичких кретања, Бернар Гета, за кога је договор са Русијом неопходан.
Прихватајући предлог за нове преговоре који је, према дипломатским изворима листа „Фигаро“ дошао од Владимира Путина, Париз и Берлин се надају нормализацији односа са Москвом којa ће омогућити чврсту економску и политичку сарадњу. Европској унији је потребна подршка Русије у решавању криза на Блиском истоку које су све већа претња за безбедност њених грађана.
Питање је, међутим, да ли ситуација на терену допушта да преговори у Минску доведу до оваквог исхода.
„Француска се сувише касно пробудила“, сматра Лелуш.
