Историја настанка Масленице има дубоке корене. Ради се о старом словенском празнику који је дошао из многобожачке културе и очувао се и након прихватања хришћанства. Сматра се да је у почетку она била везана за дан пролећене краткодневице, али са прихватањем хришћанства постала је претходница Великог поста и зависна од његовог рока.
Масленица пада у недељу, уочи Великог поста, и назива се још и „Сирном седмицом". У то време по црквеном канону није дозвољена употреба меса, али се млечни производи и јаја једу у неограниченим количинама. По православном календару, обележавање Масленице почиње 56 дана пре Васкрса, што одговара другој половини фебруара, почетку марта.
Припрема за Масленицу почиње готово недељу дана раније. У то време, домаћице детаљно чисте кућу, од крова до подрума — бришу прашину из куће и испред куће, рибају подове, полице, припремају за употребу празнично посуђе, купују велику количину производа: брашно разних врста за палачинке и пите, засољену рибу, колаче и орахе за децу, скупљају млеко, крем-сир, павлаку и кравље масло.
Субота уочи маслене недеље, називала се „малом масленицом". То је дан сећања на умрле — Задушнице. За њих су се припремала специјална јела — палачинке — и носила на гробље, прозор или кров, делила се сиротињи и монасима у црквама.
У недељу, на покладе, уочи Великог поста, последњи пут се једе месо.
Седам масленичних дана представља највеселији и најдражи период у години за руски народ. Она је позната још и као Блиница, Обједуха, Целовалница, Крива недеља. Масленица је током многих векова очувала карактер народног славља. Све традиције везане за Масленицу имају за циљ протеривање зиме и буђење уснуле природе. Масленица је дочекивана на снежним врховима, уз песму, игру и весеље. Симбол Масленице било је страшило од сламе обучено у женску одећу. Са њим су се весело играли, а затим га сахрањивали или палили на ломачи заједно са палачинком у рукама.
Неодвојиви део празника било је вожња саоницама са упрегнутим коњима, обученим у најбољу опрему. Момци за женидбу специјално су куповали санке за тај догађај. У санкању су обавезно учествовали сви млади парови. Међу обичајима сеоске омладине на Масленицу било је прескакање ломаче и освајање снежног града.
Основно јело и симбол Масленице су палачинке. Њих пеку сваки дан од понедељка, па све до недеље, у највећим количинама од четвртка. Традиција печења палачинки била је присутна у Русији још од многобожачког периода. Управо бог сунца Јарило позивао је на прогон зиме, а округле румене палачинке веома подсећају на летње сунце. Свака домаћица је имала свој посебни рецепт припреме палачинки који се преносио с колена на колено по женској линији. Палачинке су се највише пекле од пшеничног, овсеног, хељдиног и кукурузног брашна са додатком кромпира, тикве, јабуке и крем-сира. Палачинке са павлаком, јајима, икром и другим укусним прилозима јеле су се од јутра до вечери, наизменично са другим јелима.
Понедељак — дочек празника. Тог дана праве се стазе за санкање и деца праве страшило од сламе — Масленицу, облаче га и возе по улицама. Праве се љуљашке и припрема трпеза.
Уторак — дан „разигравања". Овог дана почињу веселе игре. Од раног јутра девојке и момци се санкају и једу палачинке. Момци траже младе, а девојке будуће мужеве.
Среда — дан „гурмана". Овог дана је храна на првом месту — посебно палачинке.
Четвртак — дан „разбибриге". Овог дана, да би се помогло сунцу да истера зиму, људи се, по традицији, возе селом у саоницама у коњској запрези у смеру казаљке на сату. Четвртак за мушкарце носи и задатак одбране или освајања снежног насеља.
Петак — „таштинe вечери" — када зет иде код таште на палачинке.
Субота — „заовино посело" — иде се у посете код свих рођака на палачинке.
Недеља — „опроштајни дан" — од раног јутра до касне вечери од свих рођака и познаника тражи се опроштај и прашта се. Тог дана, на огромној ломачи спаљује се страшило од сламе, које представља одлазећу зиму. Њега окупљени народ поставља у центар ломаче и опрашта се са њим уз песме и игру. Грде зиму због мразева и хвале је због веселе забаве. Након тога, страшило се пали уз клицање и песму. Када „зима" сагори, празник се завршава финалном забавом: омладина прескаче ломачу.
