Бушар је навео да његова компанија није могла да прихвати ревидирани предлог Србије, у којем су промењени финансијски услови, али и да је и даље спремна за преузимање смедеревске Железаре „под претходно договореним условима".
„Изузетно смо разочарани што нисмо успели да постигнемо коначни договор са Србијом о продаји и преузимању Железаре Смедерево, посебно имајући у виду да смо после успешног закључивања преговора постигли договор око кључних услова трансакције", навео је у саопштењу Бушар, оснивач, извршни директор и председник „Есмарка".
„Есмарк" је, према његовим речима, током процеса тендера преговарао у доброј вери, представио јасан пословни план и формирао менаџерски тим светског ранга ради ревитализације Железаре.
„Детаљни пословни план омогућио би да свих 5.300 запослених у Железари добије повећање плате од 25 одсто ове године и још десет одсто 2016. године", рекао је Бушар.
Он је навео да је, поред тога, „Есмаркова" понуда подразумевала и улагање у основна средства у износу од 130 милиона долара, кредит за обртни капитал од 200 милиона долара и 400 милиона долара за одржавање, резервне делове и капитал потребан за управљање и одржавање рада две високе пећи.
С друге стране, министар привреде Жељко Сертић изјавио је за РТС да се у преговорима о продаји Железаре у Смедереву руководило државним интересима.
Према његовим речима, пре свега се водило рачуна да радници имају посао.
„Уверени смо да са добрим менаџментом и са 170 милиона у капиталу које већ имамо у Железари, као и са добром вољом свих оних који буду учествовали у преговорима у наредном периоду, можемо да обезбедимо заиста дуг живот Железаре. Не ради се о томе за колико ће времена тај капитал да се истопи, него управо да до краја године упалимо и другу пећ. Да имамо пун капацитет од око милион и по до милион и седамсто хиљада тона железа које испоручујемо", каже Сертић.
Планом Б Владе Србије задовољан је и Синиша Прелић, председник Самосталног синдиката Железаре. У изјави за Спутњик Прелић истиче да током преговора са „Есмарком", Синдикати нису добили гаранције да неће бити масовног отпуштања радника.
„Не само по том питању, него гаранција није било ни по питању многих других ствари. Рецимо, узрок због кога може доћи до раскида уговора о стратешком партнерству је и виша сила. На захтев преговарачког тима Владе Србије да се дефинише шта се подразумева под вишом силом, нисмо добили конкретно објашњење, чак је могло да се закључи да се под вишом силом може сматрати и ситуација у којој се Синдикат са нечим не слаже или нешто затражи", тврди Прелић.
Влада Србије неће одсутати од тражење стратешког партнера за Железару Смедерево, изјавила је Зорана Михајловић, потпредседница Владе, истичући да је Влада показала храброст и професионалност тиме што је одбила неодговарајућу понуду „Есмарка" за преузимање Железаре.
„Нисмо желели да прихватимо било какву понуду која не гарантује да радници и Железара раде у дужем временском периоду. Могли смо то да урадимо и медијски сјајно пропратимо и да све буде фантастично, да се сви томе радујемо, али је питање колико би то дуго трајало", истиче Михајловићева.
Према мишљењу економског експерта Горана Николића, „Есмарк" је желео да сав ризик пренесе на Владу Србије, а да ако ситуација у индустрији челика крене набоље, оствари профит.
„Ако ствари крену лошије, што је вероватније, гаранције даје Влада Србије, односно, држава Србија сноси трошкове. Мислим да је одлука да се не иде у тај аранжман рационална, зато што је ово била понуда која се одбија", оцењује Николић за Спутњик.
У међувремену, дневни лист Блиц објавио је да је Европска унија обећала Србији помоћ за Железару, прецизирајући да је Европски комесар за проширење Јоханес Хан наговестио могућност да ће у случају да амерички „Есмарк" не купи Железару Смедерево, ЕУ помоћи да наредни покушај продаје буде успешнији.
Детаљи тог договара засад нису познати, али ће, према тврдњама извора Блица, све појединости бити објављени до 31. марта, будући да до тада мора да се пронађе коначно решење.
