Ниједна страна не жели да Грчка напусти зону јединствене валуте ЕУ, већ раде на условима за њен останак у зони евра: Атини је доста смањивања буџета, које се од ње захтева у замену за 240 милијарди евра кредита. Нова грчка Влада каже да репресија која траје већ шест година показује да захтеви за обуздавање потрошње даве привреду.
Земље-повериоци из еврозоне, међутим, одбијају да и даље позајмљују новац без постављања тешких услова.
Без тог новца, Грчка може постати несолвентна и престати да враћа дугове у пролеће или на лето, преноси агенција Бета. Банкрот, или страх од њега, могао би да изазове поремећаје који би упропастили грчке банке. А то би могло да је натера да штампа сопствену валуту да би се извукла.
Драматичан сценарио спасавања
Аналитичари кажу да би излазак Грчке из евра, или „грегзит“, могао да буде хаотичан и сложен. То би вероватно укључило затварање банака и банкомата да би се спречили људи да повлаче новац пре него што буде омогућено да се евро може претворити у нову, јефтинију валуту. Рачуни у банкама и хипотеке би били пребачени у нову валуту. Добијање нових текућих рачуна могло би потрајати месецима, што би приморало људе да користе евро за мале трансакције или да прибегавају безготовинском плаћању.
Економисти немачке Комерцбанке процењују да би привреда Грчке, која се већ смањила за четвртину од почетка кризе, опала за још 10 одсто у првој години пошто Грчка напусти евро.
Нова драхма би потонула за 50 или више процената у односу на евро, док би Централна банка штампала новац да би комерцијалне банке опстале. То би значило да би драстично поскупели увозни лекови, возила, нафта.
Поврх тога, за грчке компаније које дугују новац добављачима у еврима, рачуни би одједном постали исувише велики да би их платиле, због чега би неке од њих отишле у стечај. Оне грчке компаније које би преживеле могле би се наћи пред захтевом да унапред плаћају у еврима за делове или сировине, те би им опала производња.
Депрецијација валуте би озбиљно смањила грчки животни стандард, кажу аналитичари Комерцбанке. И домаћи и страни улагачи би ограничили инвестиције усред неизвесности због сумњивих привредних изгледа Грчке.
Дугорочно, слика је мање јасна. Слаба валута би домаћим произвођачима дала предност јер би увоз био скупљи. Туризам у Грчкој би постао много јефтинији за грађане еврозоне што би могло повећати потражњу.
Ипак, Грчка би изгубила важан подстицај за реформу привреде, оптерећене претераном бирократијом, законима и корупцијом. У питање би могло доћи и њено чланство у ЕУ и њена способност да тргује са земљама те уније.
Еврозона није угрожена
Многи аналитичари изгледа сматрају да је еврозона сада боље опремљена за одлазак једне земље. Она сада има фонд за помоћ и понуду Европске централне банке за куповину обвезница земаља које су под притиском тржишта.
Кристијан Шулц из банке Беренберг сматра да је Грчка, која даје свега два процента БДП целе еврозоне, исувише мала да би повукла наниже целу валутну унију. „Ниједној земљи ЕУ Грчка није главни извозни партнер“, рекао је Шулц.
Берзе се, изгледа, слажу са тим, те је тако немачки индекс ДАКС ове недеље достигао рекордно високу вредност, упркос кризи са Грчком.
Ипак, последице је тешко предвидети, а еврозони која је у стагнацији потребно је свако зрнце раста које може добити.
Ако изађе из евра, Грчка вероватно неће бити у могућности да отплати финансијске кредите. Ти губици би се пренели на пореске обвезнике у осталих 18 земаља зоне евра.
Фонд еврозоне за помоћ потражује од земаља 142 милијарде евра, а дугује им 53 милијарде, док Европска централна банка држи 20 милијарди евра у грчким државним обвезницама. Исти систем важи, највероватније, за још 50 милијарди евра које Грчка централна банка дугује ЕЦБ, као и за друге националне централне банке из платног промета еврозоне.
Лидери, попут немачке канцеларке Ангеле Меркел, сигурно не желе да објашњавају гласачима како су изгубили толико новца на Грчку.
Али, то вероватно не би довело до пропадања финансија донаторских земаља, рекао је Шулц: „Било би то политички крајње неугодно, али финансијски не би направило велику разлику“.
Слабије земље би после изласка Грчке морале да плате више да би се задуживале, јер би инвеститори имали у виду ризик од њиховог изласка из евра и пропадања вредности свог капитала због преласка на нову валуту.
Пошто би изгубиле милијарде у кредитима за помоћ, богатије земље, попут Немачке, могле би још одлучније одбијати да деле своје финансије са осталим чланицама еврозоне.
А ако би се Грчка опоравила годинама након изласка из евра, то би могло навести још неке да помисле да је боље да не буду део заједничке валутне уније.
Ипак, иницијални хаос би вероватно био довољно страшан да обесхрабри такво размишљање.
Шулц каже: „Ако је 'грегзит' тако лош као што мислимо да јесте, биће мало оних који ће пожелети да крену тим путем“.
