Грчка је данас формално затражила од Брисела продужење програма помоћи за шест месеци. То је, дан уочи састанка министара финансија Еврозоне који ће о томе одлучивати, глатко одбијено у Немачкој уз образложење да је предлог Атине недовољно добар.
Немачки министар финансија Волфганг Шојбле поручио је да је предлог недовољно добар да би се узео у разматрање, пренео је Би-Би-Си.
Шеф Еврогрупе Јероен Дијселблем потврдио је да је Брисел примио захтев за „продужење програма помоћи за шест месеци“. Детаљи захтева нису саопштени, пренео је Франс прес.
У међувремену, дошло се и до детаља из предлога из којих се види да Грчка није понудила наставак свих оштрих буџетских резова и реформи које је еврозона тражила од 2010. у замену за зајмове, а за које Атина сматра да су уништили привреду земље.
Очигледно је да Грчка сматра да је данашњи предлог довољан за сагласност министара финансија 19 чланица еврозоне на сутрашњем састанку у Бриселу.
Грчке акције порасле су за један одсто у подневном трговању док је индекс Еуро Стокс 50 добио 0,15 одсто.
Званичник Владе у Атини рекао је да би новим предлогом био обезбеђен „заштитни кишобран за (грчки) банкарски систем“.
Он је рекао да ће одмах бити покренуте реформе против утаје пореза и корупције, док ће бити и мера за оживљавање привреде.
Као могући уступак еврозони, званичник је наговестио да Атина одустаје од предизборног обећања Сиризе о захтеву за отпис већег дела од 320 милијарди дуга, али да Атина жели дужи период за отплату дуга и мање каматне стопе.
ЕУ, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд дали су Атини рок до петка да поднесе захтев за продужење постојећег програма помоћи који истиче 28. фебруара, а којим Грчка добија финансијску помоћ својих партнера у замену за спровођење реформи.
Министар финансија Грчке Јанис Варуфакис изјавио је да ће грчки захтев за продужење зајма од других чланица еврозоне бити тако формулисан да ће бити прихватљив и за Атину, и за међународне кредиторе.
