Један од услова за ново пословодство, које ће предводити словачки бизнисмен Петер Камараш, биће да се задрже сви радници у челичани, пише данашња штампа у Србији.
Камараш, осим компаније „Пикаро“ у Словачкој има још неколико фирми. Његов син, Јурај Камараш, такође је бизнисмен и власник је словачке фармацеутске индустрије „Имуна“, која је својевремено била заинтересована за изнајмљивање погона зрењанинске „Југоремедије“.
Лист Политика пише да су амерички „Есмарк“ и словачки „Пикаро“, односно Џејмс Бушар и Петер Камараш, имали заједничку стратегију за преузимање 80 одсто капитала српске челичане. По тој стратегији, „Есмарк“ би производио челик и обезбеђивао тржиште, док би Словаци били задужени за сировине.
План је био до танчина разрађен, али како каже неименовани саговорник Политике, у једном тренутку је дошло до размимоилажења. Управо тада су и преговори са Владом Србије кренули низбрдо, а главна тачка спотицања су биле сировине.
Американци су, уместо 200 милиона долара које су тражили од српске Владе у виду гаранција за кредит за набавку сировина, удвостручили суму, а према писању појединих листова, тражили су чак и 800 милиона долара.
Како је најављено, јавни позив за професионални менаџмент у Железари Смедерево требало би да буде расписан у понедељак и трајаће месец дана, а услови би требало да буду слични онима са последњег тендера.
Лист Блиц пише да је један од услова за менаџере који ће водити пословање Железаре Смедерево да не буде отпуштања радника.
Борис Милошевић, представник КПМГ-а, приватизационог саветника Владе за продају Железаре, каже да се тренутно припремају тендерски услови.
„За избор ће, уз референце тима, биће одлучујућ бизнис план, али и какав приступ новим тржиштима се нуди, где ће се набављати сировине“, наводи Милошевић и додаје да је услов да се задрже сви запослени у челичани.
До сада нису вођени разговори ни са једном фирмом, али у свету има више компанија које би могле врло успешно да раде тај посао, рекао је Милошевић, додајући да нема препрека да се на конкурс пријави и „Есмарк“.