– „Јужни ток” је мртав, живео „Турски ток”! – овако би, после овонедељног сусрета председника Русије Владимира Путина и премијера Мађарске Виктора Орбана, у најкраћем могло да буде протумачено поновно интересовање земаља Балкана и средње Европе за енергетско снабдевање руским гасом.
Наиме, Владимир Путин је приликом овог сусрета изјавио да нема повратка реализацији пројекта „Јужни ток” и нагласио да Русија неће одустајати од договорене сарадње са Турском, али и оставио отворену могућност да гас из Русије кроз Турску дође и до Европе. „Спремни смо да кренемо кроз Грчку. Немамо намеру ништа да затварамо, нити да се од било кога ограђујемо, али се ради о логистици, о томе — где је повољније, где је економичније. А ако нам буду сметали, то опет неће бити наш избор, то ће бити опет одлука Европске комисије. Све је то могуће, ако наши партнери буду желели сарадњу. Сада преговарамо”, прецизирао је руски председник.
После споразума Турске и Русије о изградњи гасовода „Турски ток”, односно после затварања пројекта „Јужни ток” децембра прошле године, остало је несагледиво шта ће бити алтернатива овом пројекту. Једна од могућности је да ће земље преко којих је требало да иде траса „Јужног тока” али и остале земље Европске уније моћи да купују гас на граници Турске и Грчке, како је тада рекао директор Гаспрома Алексеј Милер. Као алтернатива се последњих недеља помињао и гас који би стизао из Азербејџана или пак гас који би бродовима из Америке стизао до хрватске обале и одатле био дистрибуиран.
Тачка уласка
Најновија алтернатива, после сусрета двојице државника у Мађарској и наговештаја Путинове спремности да са европским партнерима направи нови пројекат, могла би да значи да ће бити промењен само регионални центар. Прецизније, уместо Бугарске, Турска би могла да постане коридор за снадбевање гасом између Русије са једне, и земаља југоистока Европе и чланица ЕУ са друге стране.
Слично становиште изнео је у јучерашњем интервјуу за Спутњик и Сергеј Правосудов, Директор Института за националну енергетику напоменувши да се шема „Турског тока” у принципу подудара са „Јужним током” — мења се само тачка уласка.
„Што се тиче Русије, ствар иде својим током и она не одустаје од тржишта средње и југоисточне Европе. Највећи проблем је амерички притисак који нису издржале Бугарска и Србија за разлику од Аустрије и Мађарске. Орбан се показао као солидан партнер па је потез Русије логичан”, каже за Спутњик Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе. Он додаје да ће за реализацију евентуалног дела „Турског тока” од Турске преко Грчке, Македоније и Србије до Мађарске бити најважнија политичка одлука.
Војислав Вулетић, председник скупштине Удружења за гас каже за Спутњик да лично мисли како Гаспром није заинтересован да нешто гради у Европској унији јер је од стране Европске комисије отеран због Трећег енергетског пакета, а да су Грчка, Македонија, Србија и Мађарска у кризи, па је према њему главно питање: ко би градио нови гасовод. „Поређење је врло једноставно”. 'Јужним током' је било предвиђено да Гаспром финансира градњу гасовода, а Србија би то платила од транзита. А сад је — узмите своју деоницу и градите”, додаје Вулетић.
Према економском новинару Ружи Ћирковић главни проблем за реализацију овог новог гасовода било би како ће Грчка као чланица ЕУ моћи да учествује у њему због Трећег енергетског пакета који је као наводни разлог помињан и приликом оспоравања пројекта „Јужни ток”. „Питање је хоће ли Грчка бити изузета из овог пакета, као што је изузет Азербејџан”, прецизира Ружа Ћирковић за Спутњик. Према њој би евентуални нови гасовод за Србију био неупоредиво неповољнији од гасовода „Јужни ток” и једнако неповољан као гасовод из Азербејџана.
„У пројекту 'Јужни ток' Србија је била транзитна земља а у овом новом пројекту би била корисник”, закључује Ружа Ћирковић.
С друге стране Душан Пророковић каже да је за Србију свакако био повољнији пројекат „Јужног тока” али и да евентуални „продужени” пројекат „Турског тока” делује повољно. „Руски гас је за 20- 25 одсто јефтинији од гаса из Азербејџана, док је прича о гасу из Америке бајка коју нам тренутно причају”, категоричан је Пророковић. Он додаје да „Турски ток” није само за Турску јер ова држава користи 16 милијарди кубних метара гаса годишње, па чак и да Турска дуплира потрошњу опет остаје велика количина гаса, јер је капацитдет овог гасовода 63 милијарде кубних метара годишње.
Прекид испоручивања
Руски Гаспром је пре неколико дана упозорио да су могући прекиди у испоруци гаса Европској унији преко Украјине.
„И даље постоје ризици у транзиту гаса преко Украјине ове зиме, јер Украјина, због својих финансијских проблема, нија била у могућности да купи неопходне количине гаса у новембру и децембру прошле године и зато што су њене резерве гаса у подземним складиштима знатно смањене”, рекао је директор Гаспрома Алексеј Милер.
Он је упозорио ЕУ да ће морати сопственим средствима да себи обезбеди гас кад Гаспром заврши изградњу турског гасодова после напуштања пројекта Јужног тока. „Турски гасовод ће бити једини гасовод којим ће се испоручивати 63 милијарде кубних метара руског гаса, који тренутно иде преко Украјине. Нема других могућности”, категоричан је Милер.
Споразум између Русије и Украјине истиче 2019. и ако тада не буде продужен све земље Европе које сада добијају гас ових путем мораће да нађу начин за стабилнио снабдевање енергентима. Међутим, можда ће морати да проблем решавају и пре истека овога уговора.
