„Поред Мајдана, на узвишици се још увек налази огроман сат, направљен поводом шампионата Европе у фудбалу лета 2012. године. Неколико цифара је уништено и казаљке се више не окрећу. Осећај је такав, као да су и град и земља испали из времена“, пише дописник Штефан Доберт.
Испод сата — свеће и портрети оних које називају „небеском стотином“. Поред, и дању и ноћу стоји неколико људи са великим кутијама. Они сакупљају средства за наставак специјалне војне операције на истоку земље, описује новинар. Један од њих му је признао да и када се десио Чернобиљ, у Кијеву није било толике панике и атмосфере страха.
„Да су наивни и храбри лакомислени момци слушали своје мајке, ово се не би ни десило. Мајке су се плашиле за своје дечаке и почетком године, када су они ишли на Мајдан. Данас је њихов страх стотину пута већи. Сваки сандук који стиже из Донбаса, само га повећава“, пише Доберт.
Од ентузијазма Мајдана мало је шта остало, сматра он. Увереност Украјинаца у брзу и лаку победу над „непријатељима“ и брзи улазак у цивилизовани европски свет — бледи у очима.
