После неуспеха преговора о продаји Железаре, извесно је да ће продаја Телекома ускоро бити у фокусу.
Припрема приватизације најпрофитабилнијег српског предузећа формално је започела објављивањем јавног позива за избор приватизационог саветника који има задатак да припреми тендер и одреди цену испод које се ова компанија не сме нудити на тржишту.
Истог дана када истиче рок за пријављивање менаџера заинтересованих за управљање Железаром, 6. марта, биће завршена и пријава за посао приватизационог саветника за продају Телекома. На основу његовог предлога, Влада ће одлучити о моделу, цени и уделу који се продаје. Процењује се да ће тендер бити припремљен до јуна, а да би нови власници могли бити познати до јесени.
Заинтересованост за учешће у приватизацији Телекома до сада су потвдили представници Европске банке за обнову и развој, а спекулише се да су за куповину респектабилног српског предузећа чији приходи заузимају значајну позицију у укупним приходима државе, заинтересовани и Дојче телеком, улагачи из Уједињених Арапских Емирата, француски и аустријски телеком и инвестициони фондови из САД.
Српски званичници најављују да ће продаја Телекома бити пример успешне приватизације и прецизирају да приватизациони приходи од продаје неће бити усмерени на покривање буџетског дефицита, већ у улагања и нова запошљавања.
„Телеком је успешна фирма која инвестира више од 100 милиона евра сваке године и враћа дугове“, истиче председник синдиката Телекома Мирослав Јоксимовић. Ипак, сада није време за продају националног српског оператера, јер је вредност свих телекома у Европи пала за 40 одсто, оцењује Јоксимовић.
„Не верујем да ми можемо сада да добијемо неку значајну цену. Ако држава већ хоће да продаје Телеком, онда бар треба да задржи контролни пакет акција, односно да се не одлучи за већинску продају, већ да задржи један део и да има право вета на неке стратешке одлуке. Ми тражимо да се заштите права државе, грађана и радника Телекома“, прецизира Јоксимовић.
С друге стране, консултант за страна улагања Милан Ковачевић сматра да је неопходно да се компанија Телеком Србија што пре приватизује зато што сваким даном вреди све мање. Он објашњава да би продаја овог предузећа била огромна шанса да се дође до новца који је преко потребан за улагање у многе гране привреде, како би опстале на тржишту.
„Не видим који би био разлог да држава учествује у једној телекомуникационој компанији са неким капиталом, док су све друге телекомуникационе компаније у приватном власништву. То је просто неравноправно. Тако да је најбоље решење у целини продати акције државе. Колика ће бити цена зависи од тога како ћемо се припремити за ту цену и колико ће купац бити вољан да плати“, оцењује Ковачевић.
Продајом Телекома и инфраструктуре коју је градила држава, Србије ће направити ненадокнадиву штету, тврди у разговору за Спутњик бивша министарка телекомуникација Александра Смиљанић.
„Вредност инфраструктуре која је грађена деценијама је непроцењива, а јавна предузећа која том инфраструктуром управљају имају природан монопол јер таква инфраструктура захтева велика улагања. Ако страна компанија купи овакав монопол, она може кроз Телеком да извлачи огромна средства из Србије“, истиче Смиљанићева.
„Нема економског оправдања за продају Телекома. Ми школујемо врхунске инжењере који воде Телеком већ деценијама. Они су изградили и унапређују мрежу Телекома веома дуго. Телеком је велики купац софтвера и хардвера и представља мотор развоја информационо-комуникационе индустрије у Србији. Све што наше фирме произведу за Телеком касније могу лакше да продају у иностранству, другим фирмама. Ако се Телеком прода изгубићемо пуно добрих плаћених радних места у телекомуникационих индустрији, што такође ствара додатну рупу у буџету“, оцењује Смиљанићева.
Велике земље су углавном задржале бар контролне пакете својих телекомуникационих оператера. Такође, телекомуникациони оператери великих земаља углавном су куповали оператере сиромашних земаља, што је довело до великог преливања средстава из сиромашних у богате земље, истиче Смиљанићева. Она наглашава да би продајом Телекома могла бити угрожена и безбедност земље.
„Ако продамо Телеком, све информације које размењују наши грађани, фирме, државна управа, полиција, војска, пролазиће кроз мреже страних оператера. Када се све информације буду трансмитовале кроз мрежу страних оператера, те стране компаније ће располагати свим нашим информацијама и на тај начин аутоматски угрожавају безбедност Србије“, додаје она.
Телеком Србија који има више од 9.000 запослених, остварује нето добит од 140 милиона евра, при чему је ове године отплаћено 190 милиона евра дуга за куповину 20 одсто Телекома од грчке фирме ОТЕ и репрогамирање старих дугова.
Пре четири године процењено је да Телеком вреди 2,2 милијарде евра, а тадашња влада је за пакет од 51 одсто те компаније тражила минимум 1,4 милијарде евра. Једини понуђач, аустријски Телеком, није био спреман да издвоји толику суму одједном, већ 950 милиона евра у готовини, а остатак траженог новца је понудио кроз инвестиције, па је тендер пропао.
Највећи акционар Телекома је држава Србија са 58,11 одсто акција, 20 одсто акција у власништву је компаније, 14,95 одсто поседују грађани, а 6,94 запослени и бивши запослени Телекома.
