У Србији је од победе напредњака на последњим парламентарним изборима опозиција у осипању и дефанзиви. Представници парламентарних опозиционих странака не споре да влада и премијер Александар Вучић уживају огромну подршку, а да је опозиција слаба и дезорганизована. Као разлог за то најчешће наводе медијску блокаду.
Потреба за нечим сасвим новим
Потпредседник Демократске странке и шеф посланичке групе те партије у парламенту Борислав Стефановић каже да опозиција ради у тешким околностима јер се, како тврди, у Србији гуше права и слободе грађана, нападају институције, закони доносе по експрес процедури, а опозиција у парламенту лоше третира.
„Тешко је данас бити опозиција у Србији, али није први пут да је тако. Мислим да треба урадити све да се што пре окупе све опозиционе странке, али да то не буде ништа налик ДОС-у и никако окупљање које је било засновано на окупљању лидера који данас воде одређене странке у Србији јер за то грађани не би гласали. Треба да извучемо поуке из наших грешака из прошлости којих је било и направимо јасан отклон од тих грешака и један талас новог опозиционог наступа у Србији", наводи Стефановић за Спутњик.
Он истовремено истиче да власт не разуме да критичко мишљење не значи да је неко против државе и да некога мрзи.
„Опозиција је ту да предлаже и ми морамо дати јасан одговор шта ми хоћемо, шта то ново и другачије желимо да урадимо", напомиње Стефановић.
Према речима потпредседника Социјладемократске странке Марка Ђуришића, који је и шеф посланичког клуба Борис Тадић-ЗЗС-Зелени, чињеница је да влада има огромну подршку у парламенту али је, тврди он, опозиција у медијској блокади због чега грађани не могу да чују шта она има да каже, поготово на јавном сервису и националним електронским медијима.
„Такође, изменама закона финансијски се гуши опозициони рад. Опозиционим странкама су ионако мала средства преполовљена“, додаје Ђуришић.
Он напомиње да и власт и опозиција имају своју улогу у политичком животу и да без опозиције нема ни демократске власти.
„Мислим да је важно и да опозиција не износи само критике на рачун владе већ и да нуди нека конструктивна решења, али то до грађана не може да дође због медијске блокаде. И ту настаје утисак да опозија не постоји, што није тачно“, закључује Ђуришић.
Лутање европејаца и бродолом евроскептика
Генерални секретар Лиге социјадемократа Војводине Бојан Костреш указује да постоје две опозиције — десничарска и опозиција левог центра, а да су оба пола у овом тренутку слаба и дезорганизована.
„Грађанска опозиција левог центра мора да потроши много више снаге и енергије да убеди грађане да је способна да води другачију политику, политику која неће бити усмерена ка штедњи, него ће бити усмерена ка производњи и потрошњи. С друге стране, ми јесмо, као и власт, ослоњени на европски пут Србије, али сматрамо да се може све то урадити и боље, и брже“, наводи Костреш.
Потребна је и сарадња свих опозиционих странака у области промене политичког система и доношења новог Устава, каже Костреш и додаје:
„То су теме на којима можемо да сарађујемо и теме на којима би требало да убедимо бираче да је то прави пут и да покушамо да повратимо поверење.“
Према мишљењу политичког аналитичара Бранка Радуна, Србија нема опозицију у правом смислу речи већ неколико мањих странака без лидера, концепције и идеје.
„За сада немају ни концепцијски ни идејно шта да понуде грађанима што би била идеолошка или персонална алтернатива постојећој власти, пре свега Александру Вучићу", сматра Радун.
Он примећује да у опозицији постоје различити ставови. С једне стране је проевропска и пронато опозиција, а с друге евроскептична, ванпарламентарна те је стога тешко замислити њихово удруживање.
„Она парламентарна опозиција лута и нема за шта да се ухвати јер власт у овом тренутку води Србију у правцу ЕУ, а то је била њихова мантра последњих десет година. Дакле, прича је слична или иста, јер је прогам исти. Ова евроскептична је доживела бродолом на изборима, нису се ујединили и нису изнедрили неког лидера", каже Радун.
Радун закључује да је највећи проблем опозиције да нађе минимум заједничких идеја и циљева који би се грађанима презентовали као реална алтернатива, а не као списак жеља.
