И мада су медији у Приштини препуни наслова који тврде да је овај закон противуставан и усмерен против државе Косова, премијер Косова Иса Мустафа тврди да је закон о Специјалном суду у припреми, као и да се ради на уставним променама које су за то неопходне.
Мустафа је чак најавио и да је формирано координационо тело на челу са председницом Косова, а које још чине председник скупштине, премијер и један министар.
„Засад се ради на тексту уставне промене која ће доћи као предлог у скупштину, о чему ће одлучивати посланици“, рекао је Мустафа додајући да се ради и на закону о Специјалном суду, као и његовом статуту.
Он је додао и да су захтевали да се преседница Косова састане са опозиционим партијама, како би се опозиција информисала пре него што документа стигну у парламент.
Еулекс бира судије
Беким Блакај, директор Фонда за хуманитарно право Косова, који је имао увид у нацрт документа о оснивању Специјалног суда и Специјалног тужилаштва на Косову, каже за Спутњик да је нацрт документа направљен у ЕУ, али да би требало да буде изгласан у скупштини Косова.
„Управо због тога се сматра косовским законом. Косовски парламент оснива суд, иако га је сачинила ЕУ. И по члану 3 овог закона каже се да је Специјални суд саставни део, али независан од било ког суда на Косову. На основу овог нацрта, Еулекс ће бирати судије. Комисија ће направити листу разних судија из целог света. Колико сам схватио, сваки судија моћи ће да аплицира, али ће шеф Еулекса бирати судије и тужилаштво“, објашњава Блакај, напомињући да документ децидно предвиђа да неће бити домаћих судија и тужилаца.
Истовремено, Блакај каже да се из нацрта документа не види да ли ће Еулекс продужити свој мандат на Косову, с обзиром да он истиче 2016. године у јуну.
„Од оснивања, суд ће имати мандат пет година, уз могућност да се он продужи. У документу се, осим одабира судија, Еулекс више не доводи у везу са овим судом. Према истом нацрту, седиште суда ће бити на Косову, али и у страној држави са којом Косово потпише споразум. Такође, на основу овог нацрта закона, УН неће имати никаве везе са овим судом. Нацртом није предвиђено када би суд требало да буде формиран“, каже Блакај.
Оно што је интерсантно, према Блакајевим речима, јесте чињеница да ће седиште овог суда на Косову имати више-мање административну улогу, док ће се процеси одвијати у седишту суда који буде ван Косова.
„Овим документом је предвиђено да тај суд може у сваком моменту да преузме било који предмет, иако је он у процедури у редовним судовима и у било којој фази, уколико они процене да тај предмет треба да буде процесуиран са њихове стране. Буџет за суд неће бити из косовског него из буџета ЕУ, и зато не подлеже Ревизору Косова. Територијална надлежност је тако подељена да ће се процесуирати свако кривично дело које је извршено на Косову, или је то кривично дело започето на Косову, а завршено на територији неке друге земље која је у надлежности овог суда. Суд ће се искључиво бавити предметима који су били предмети истраге Дика Мартија“, истиче Блакај.
Притвор ван Косова
Блакај објашњава да је предвиђено да оптужени пред новим судом буду у притвору ван Косова, као и да ће они који буду окривљени служити казне ван Косова.
„У нацрту закона наводи се да ће одељење суда које буде у другој земљи моћи да у сваком тренутку преузме предмет од одељења са седиштем на Косову. Суд ће имати председника суда и три нивоа суда: основни, врховни, апелациони. Документ не наводи колико ће имати судија и тужилаца укупно, и наравно, суд ће имати председника суда“, каже Блакај, подсећајући да се суд бави искључиво делима учињеним од 1. јануара 1998. до јануара 2000. године.
Косовски министар унутрашњих послова Скендер Хисени изјавио је у Риму да Београд треба кривично да гони своје ратне злочинце, као што ће то чинити Приштина са бившим припадницима Ослободилачке војске Косова у будућем Специјалном суду.
„Надам се да ће и Србија препознати да је неопходно да оптужи све своје бивше војнике и припаднике паравојних групација укаљане ужасним злочинима на Косову“, рекао је косовски министар.
Бивши председник „војног суда“ такозване ОВК Сокол Добруна осудио је формирање Специјалног суда који ће се бавити злочинима ОВК и наводима из извештаја Дика Мартија, рекавши да то значи „негирање државе Косова“. Према његовим речима, формирање таквог суда, који значи кршење косовског устава, не би дозволила „ниједна земља на свету“.
