„Знате ли колико је људи убијено, колико је породица остало без деце, деце без очева? Зар патња и бол оних који ни данас не знају где су им најмилији, зар на све то – ’извини‘ треба да буде довољно?! Извињење не прихватамо!“ Овим речима Милорад Трифуновић, координатор Удружења породица киднапованих и несталих са Косова и Метохије, у разговору за Спутњик, коментрише закључак Саветодавне комисија за људска права УН на Косову према коме је Унмик спроводио површне и непродуктивне истраге поводом убиства и отмице Срба на Косову, и затражила од Унмика да јавно призна одговорност и да се извини породицама.
Гледали су како нас убијају
„Сва удружења су сагласна да покренемо поступак против Унмика јер сматрамо да они нису своју дужност испунили до краја. Покренућемо тужбу по командној одговорности, јер сматрам да после потписивања Кумановског споразума, и њиховог доласка и после повлачења српских безбедносних снага са Косова, они нису испунили свој задатак, да штите све грађане на Косову. Подсећам да је тада Косово било подељено на пет зона одговорности; америчку, француску, немачку, италијанску и енглеску. Владали су њихови закони, и они су били дужни да штите све грађане без обзира на националност, веру… Међутим, они нису заштитили ни једног Србина који је доле остао и који је веровао у њихову демократију и моћ да их заштите. Они су све то занемарили, и имамо утисак да су гледали како убијају и протерују народ“, каже Трифуновић уз напомену да је у периоду доласка Унмика протерано око 250.000 људи са Косова, док је више од 2.500 убијено, а око 900 нестало.
Трифуновић каже да је сада јасно, и како каже, драго му је што су и сами признали да свој мандат нису радили како треба.
„Управо зато, ми желимо да учинимо све да одговарају по правном основу. Разговарали смо са многим адвокатским канцеларијама, имали консултације и видећемо коме ћемо поднети тужбу, који је најбољи пут. За сада је сигурно да ћемо се обратити и суду у Стразбуру. Зар треба да прихвати извињење за њихово нечињење? Да ли је довољно само извињење?“ , пита Трифуновић.
У документу у који су франкфуртске „Вести“ имале увид Саветодавна комисија УН на Косову је од Унмика тражила да јавно, путем медија, призна одговорност, да се извини јер није спровео ефикасну истрагу поводом отмице и нестанка Драгана Стевановића и Ивана Мајсторовића, и извини се породицама.
„Вести“ тврде да се у документу тражи од надлежних органа Косова да предузму све кораке како би се починиоци извели пред лице правде, јер Унмик није спровео ефикасну истрагу поводом отмице и нестанка Драгана Стевановића, који је са Иваном Мајсторовићем (17) отет 19. августа 1999. док су путовали из Косова Поља ка Подујеву. Истражни списи показују да осим отварања истраге, Унмик није преузео ниједну активност да Стевановића пронађе, а онда је истрага затворена.
Писали и Бернару Кушнеру
„Вести“ наводе да на несхватљив потез указује документ Централне јединице за кривичну истрагу Унмика у коме се наводи да је 18. новембра 2003. одржан састанак са правним саветником Унмика/Кфора капетаном Х. Л. из Америчког ратног ваздухопловства, замеником начелника Јединице за ратне злочине (В. Р.) и службеницима Унмиковог Одељења правде (Ц. Ф. и П. Ц.). На том састанку је одлучено да се, услед временског и ограничења ресурса и особља, настави с истрагом само одређених предмета и да остану они где је постојала велика вероватноћа да ће осумњичени бити идентификовани. За предмет Стевановића је одлучено да не испуњава потребан ниво доказа, трагова, нити идентификације осумњичених. Директор Унмиковог Одељења правде Пол Кофи наложио је да се тај предмет затвори.
„Комисија с изразитом узнемиреношћу примећује да је затварање овог случаја очигледно била последица опште политике коју је спроводило Унмиково Одељење правде. Још већу узнемиреност узрокује чињеница да је оваква политика усвојена 10 месеци након што је Генерални секретар УН навео у извештају СБ да полицијски и правосудни систем на Косову који је успоставио Унмик „добро функционише“ и да је „одржив“, наводи у свом мишљењу Саветодавна комисија УН.
Комисија, како преносе „Вести“, указује и на то да је налог за затварње случаја дао директор Одељења правде, а не тужилац коме је поверена истрага или надзор над њом. Комисија указује на необјашњиву улогу „правог саветника Унмика/Кфора“, који је очигледно био војни официр, у креирању и спровођењу овакве политике.
Породица Драгана Стевановића одмах по његовом нестанку је обавестила Црвени крст, Кфор и Унмик, наводећи могућу локацију нестанка. Заједно са другим породицама које трагају за несталима писали су Бернару Кушнеру.
Саветодавна комисија сматра да „овај случај, као и други случајеви убистава, отмица и нестанака који су претходно размотрени указује на образац површних и непродуктивних истрага које је полиција Унмика спроводила у вези с убиствима и нестанцима на Косову“.
