Дуални модел стручног образовања примењује се у већем броју европских земаља, а најуспешнији је у Немачкој, Аустрији и Шведској. Овај систем однедавно се примењује и у Србији, у три стручне школе у Београду и четири у другим градовима. Једна од њих је Електротехничка школа „Михајло Пупин“ у Новом Саду.
У фирму као у школу
На основу уговора Републике Србије и ГИЗ-а, Немачке организације за техничку сарадњу, по том систему школује се прва генерација. Реч је о новом моделу занатског образовања који није потпуно преузет од немачког, већ су у наше образовање пренети делови који су примењиви и оствариви у овим условима. Тренутно се пракса обавља у школским радионицама, јер и по Закону о раду деца не могу на посао. У другој години, ученици ће два дана проводити у фирмама, а три у школи. Школовање током завршне године подразумева два дана наставе и три дана рада у предузећу.
„То, између осталог, укључује стипендирање ученика и плаћање одређене надокнаде за посао који ученик тамо обавља, та два или три дана у трећој години школовања. Ми већ сада имамо од фирме која је заинтересована понуђене и стипендије за децу. Тренутно радимо са „Енерготехником“, фирмомм у енергетском сектору, они су веома заинтересовани за наше електричаре. Имали су потребу за уписом седамдесет ђака, а уписано је двадесетак“, каже директор ЕТШ „Михајло Пупин“, Милан Вукобрат.
Деца у фирми имају ментора који прати њихов рад и издаје задатке, а обилази их и координатор из школе, како би образовна установа имала увид у знање стечено праксом. Ђацима ће бити понуђена и пракса током летњег распуста, у другој години ученичка плата за тај период биће 70, а у трећој, 100 евра. Док Вукобрат, који је и члан Савета за стручно образовање основаног од стране Влада Републике Србије, сматра да је дуално образовање одлично решење да се ђацима и родитељима врати интересовање за занат, пензионисана професорка Универзитета у Београду, Србијанка Турајлић, мисли да је недопустиво да се кроз трогодишње школовање деца осуде да не могу никада стићи даље од онога што нуди занат.
„С једне стране, то је добро јер њима треба пракса, али ако би то била четворогодишња школа у којој би имали и општеобразовне предмете, стекли опште образовање и стекли могућност да једног дана, ако се ипак предомисле, наставе да се баве нечим другим, то би било одлично. Да не говорим о томе да ће се и те професије, уз сав технолошки развој, мењати. Ни ципеле се више неће правити на исти начин, ни водовод се не поправља на исти начин као некада. Деци треба много више знања од заната који ће добити за три године.“, каже за Спутњик Србијанка Турајлић.
Идеја је да се систем образовања усклађује са привредом тако што ученици занатско техничког образовања имају праксу у предузећима у којима ће се касније запослити, кажу у Министарству просвете.
Дуално образовање ускладити са привредом
У Србији, због природе образовног система није могуће применити већ развијена решења, него је потребно прилагођавање у складу са нашим типом привреде, менталитетом, истичу у Министарству. Како сазнајемо, радиће се и на законској регулативи.
Упоредо, развијају се нови трогодишњи профили, индустријски механичар, бравар, заваривач, лимар и електричар.
План је да се у будућности сличан систем пренесе и на друге профиле у области пољопривреде, текстила и друге.
Обавеза да ђаке приме у стални радни однос не постоји у случају партнера ЕТШ из Новог Сада. Међутим, школа ових дана покушава да у пројекат дуалног образовања убаци и занимање електромонтер, јер ће радници тог профила наредних година бити неопходни Електропривреди Србије.
Немачки пројекат се примио у Индонезији и Малезији, али је такође промењен на основу локалних специфичности образовног система и потреба привреде у тим земљама. Систем сличан дуалном образовању Србија је већ имала у време Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, када су радиле Школе ученика у привреди.
