Говорио је о својим филмовима и театру који су утицали на његов уметнички развој. На њега су, каже, највећи утицај извршили филмови снимљени између 30-их и 60-их година 20. века:
„У то време постојала је цензура. Није био дозвољен пољубац отворених уста, није била дозвољена псовка. Једина псовка у то време могла се чути из уста Кларка Гејбла на крају 'Прохујало са вихором'. То је било доба великих филмова, када сте уз цензуру морали да прикажете све богатсво људског живота“, рекао је Драјфус.
Драјфус је такође причао о неким занимљивостима из своје каријере — исте године, на пример, играо је и у најбољем, и у најгорем филму.
„Те године, 'Дипломац' је проглашен за најбољи, а 'Долина лутака' за најгори. 'Долину лутака' гледао сам тек много година касније и увидео да сам потрошио два и по сата да бих схватио да се појављујем у последњих 45 секунди филма“.
Драјфус каже да је играо у више позоришних представа него филмова, и да је искуство позорнице једино право искуство за глумца, јер, док је на сцени, он истовремено добија одговор од публике:
„Када радите пред публиком, истог тренутка добијате одговор. Знате да утичете на туђе животе; осећате, видите то. Не постоји ништа веће од тога“.
Драјфус је овогодишњи добитник награде Златни печат, а Југословенска кинотека приказала је његове најпознатије филмове.
