00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Змајева жена“ - прича о Јелени Гатилузио, супрузи деспота Стефана Лазаревића
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Одбројавање пред најважније изборе на свету – шта ће бити дан после
17:00
60 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Слободан Бркић - очи које на оба света гледају
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Амерички притисак на Кипар због Русије

© WikipediaКранови у луци Лимасол
Кранови у луци Лимасол - Sputnik Србија
Пратите нас
Руководство Кипра се нашло на мети америчких напада без преседана, након разговора председника Никоса Анастасијадиса у Москви о могућности уласка бродова руске Ратне морнарице у луку Лимасол. На крају, председник Кипра је изашао са оштром критиком на рачун САД и ЕУ. Никозија се „није сагнула“ и питање о стварању руске базе је решено.

Позиција Никозије је изазвала оштру реакцију англасаксонаца. Допутовавши у Вашингтон, одмах након посете Москви, министар иностраних послова Кипра Касулидис је ипак успео, не само да „противничком терену“ издржао напад  већ је прешао и у контранапад. Он је оптужио САД и Велику Британију да су „игнорисали интересе Кипра“, нагласивши да република има „сопствене проблеме“ и „своје претензије“ према Европи и Сједињеним Државама.

На пример, Никозија  за своју дугогодишњу борбу са Турском „налази више разумевања“ у Русији, Француској и Кини, него у САД и ЕУ. Амерички притисак на Касулидиса је, изгледа, тако јак да у недавном инциденту са турским сеизмолошким бродом који је тајно вршио извиђачке радње у кипарским водама, САД и Велика Британија нису пружиле никакву дипломатску или неку другу подршку Кипру, што је разбеснело Кипар.

Кипар — нови савезник Русије

Није успео покушај да се притисне Кипар нити о питању антируских санкција, нити о питању украјинске кризе. Касулидис је поново упоредио ситуацију у Украјини са стањем на острву, чију је скоро половину окупирала Турска 1974. године, али никакву подршку од САД и земаља НАТО-а грчка општина не добија.

Договор са Кипром обезбеђује тактичко присуство руске флоте на неколико потенцијалних жаришта истовремено. Састав нове руске средоземне ескадре до данас није одређен и уопште није јасно да ли ће она бити стално стационирана тамо. Могуће, да ће је формирати из различитих флота у зависности од ситуације и потреба. У сваком случају, Русија је добила новог савезника.

До постизања споразума са Кипром, Русија је располагала у Средоземном мору само са пунктом материјално-техничког обезбеђења у сиријској луци Тартус, наслеђеним из совјетског времена.

Питање обнове рада руских (у смислу бивших совјетских) војно-морских база у региону било је од самог почетка повезано, не са заоштравањем спољнополитичке атмосфере или неким конкретним догађајима у Средоземном мору и на Блиском истоку, већ са појавом пирата. Распојасани сомалијски пирати створили су проблем: на дежурство у региону лакше је било послати бродове из Тихог океана, који су могли успут упловити у индијске луке, него са европском флотом коју успут нико не зове у госте.

Кипар је кроз читаву своју историју био нечија база. Чак и данас, део територије републике (3%) практично јој је отргнуто и сматра се „замрзнутом територијом Велике Британије“. Ради се војним базама Акротири и Декелија, које имају чак хиљада људи. Притом, једна од њих (Акротири-Епископи) непосредно се наслања на луку Лимасол, где је планирано да буде изграђен руски пункт логистике.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала