Позиција Никозије је изазвала оштру реакцију англасаксонаца. Допутовавши у Вашингтон, одмах након посете Москви, министар иностраних послова Кипра Касулидис је ипак успео, не само да „противничком терену“ издржао напад већ је прешао и у контранапад. Он је оптужио САД и Велику Британију да су „игнорисали интересе Кипра“, нагласивши да република има „сопствене проблеме“ и „своје претензије“ према Европи и Сједињеним Државама.
На пример, Никозија за своју дугогодишњу борбу са Турском „налази више разумевања“ у Русији, Француској и Кини, него у САД и ЕУ. Амерички притисак на Касулидиса је, изгледа, тако јак да у недавном инциденту са турским сеизмолошким бродом који је тајно вршио извиђачке радње у кипарским водама, САД и Велика Британија нису пружиле никакву дипломатску или неку другу подршку Кипру, што је разбеснело Кипар.
Кипар — нови савезник Русије
Није успео покушај да се притисне Кипар нити о питању антируских санкција, нити о питању украјинске кризе. Касулидис је поново упоредио ситуацију у Украјини са стањем на острву, чију је скоро половину окупирала Турска 1974. године, али никакву подршку од САД и земаља НАТО-а грчка општина не добија.
Договор са Кипром обезбеђује тактичко присуство руске флоте на неколико потенцијалних жаришта истовремено. Састав нове руске средоземне ескадре до данас није одређен и уопште није јасно да ли ће она бити стално стационирана тамо. Могуће, да ће је формирати из различитих флота у зависности од ситуације и потреба. У сваком случају, Русија је добила новог савезника.
До постизања споразума са Кипром, Русија је располагала у Средоземном мору само са пунктом материјално-техничког обезбеђења у сиријској луци Тартус, наслеђеним из совјетског времена.
Питање обнове рада руских (у смислу бивших совјетских) војно-морских база у региону било је од самог почетка повезано, не са заоштравањем спољнополитичке атмосфере или неким конкретним догађајима у Средоземном мору и на Блиском истоку, већ са појавом пирата. Распојасани сомалијски пирати створили су проблем: на дежурство у региону лакше је било послати бродове из Тихог океана, који су могли успут упловити у индијске луке, него са европском флотом коју успут нико не зове у госте.
Кипар је кроз читаву своју историју био нечија база. Чак и данас, део територије републике (3%) практично јој је отргнуто и сматра се „замрзнутом територијом Велике Британије“. Ради се војним базама Акротири и Декелија, које имају чак хиљада људи. Притом, једна од њих (Акротири-Епископи) непосредно се наслања на луку Лимасол, где је планирано да буде изграђен руски пункт логистике.
