Термин „дуxлес“, варваризам који је послужио као наслов овог филма, усталио се захваљујући роману Сергеја Минајева, објављеном пре неколико година.
Термин асоцира на главног јунака Љермонтовљеве књиге „Јунак нашег доба“ Печорина, који изговара реченицу: „Тачно, постојао је циљ. Тачно, имао сам високу мисију, зато што у својој души осећам неисцрпне снаге… Али, нисам погодио ту мисију, привукле су ме испразне и незахвалне страсти“.
Главни јунак књиге и првог дела „Дуxless-а“, у којем је такође играо Данило Козловски, успешан је топ-менаџер с Печориновим осећањем „сувишног човека“. „Типичан руски јунак, заправо — ни сам не схвата шта му треба, иде, кука“, рекао је о њему већ савремени класик Василиј Аксјонов.
Љермонтовљев јунак је отишао на Кавказ, а Минајев је, уморивши се да госпођицама пуни главе разним причама, а свој нос кокаином, ревидирао вредности московског Вавилона и отпутовао на Бали. Управо ту почиње други део филма „Дуxless“.
Постао је „дауншифтер“ (поново варваризам). Околности су га навеле да промени живот, а те околности оличавају се кроз лик топ-менаџера корпорације „Росиновације“ Романа Белкина, кога тумачи Милош Биковић. Куда води пут? У Москву. „Запамти, овде може и треба да се живи“, каже Белкин.
Једино што Биковић у овом филму нема јесте глас. Без обзира на то што глумац добро говори руски, морао је да буде надсинхронизован.
Москва живи животом мегаполиса. На добротворним пријемима нуде на продају огледало руске душе у виду популарног ушатог јунака цртаних филмова, Чебурашке. Информације о људима скупљају се са `гугла` и преко контаката у Федералној служби безбедности. Фотељу корумпираним антикорупционерима покушавају да измакну други борци против корупције, како би стигли до буџета.
У тој схеми учествује и Роман Белкин, јунак кога игра Милош Биковић. И он је у извесној мери „јунак нашег доба“ и „духлес“. Он је без сувишне рефлексије, али ипак са загонетним карактером. Покушава да модернизује земљу, али да ни себе не заборави.
Филмски критичар Антон Долин сматра да је Биковић одлично изашао на крај с овом улогом:
„Тип је врло занимљив: прилагодљив, човек који скида кајмак задовољства, савремени Растињак, Балзаков лик, срећне руке, меркантилни новајлија. Он није имао задатак да преигра главног јунака, он је као дублер лика кога игра Козловски. Мени се то чини занимљивим“.
Милоша Биковића су одмах после премијере филма у Русији прогласили кандидатом за титулу новог секс-симбола, упоредивши га с младим Микијем Руркијем. Српски глумац одбија ову титулу.
Филмски критичар листа „Комсомољска правда" Дарја Завгородњаја истиче да се сада у руској кинематографији поново тражи мушка лепота, тако да је узбуђење изазвано Биковићем логично.
„Он је необично леп, али по њему се види да је интелектуалац с драматуршком дубином. У 'Дуxless 2' то је тешко оценити, зато што је филм за широку публику, али на примеру врло озбиљног ауторског филма Никите Михалкова 'Сунчаница' ми смо то видели. Није реч о томе што је Биковић леп, он је вишеслојан, поседује унутрашњу лепоту.
„Сада је главно питање да ли ће се српској публици допасти 'Дуxless 2', ако филм стигне до Београда. Могуће је да треба проживети у нафтним руским двехиљадитим да би се он разумео“ каже Дарја Завгородњаја.
