Министарство за туризам и историјске споменике Ирака још увек није навело које рушевине и археолошка налазишта поред савременог града Нимруда су оштећени. Министарство је саопштило да Исламска држава наставља да игнорише вољу међународне заједнице и осећај хуманости, саопштава Асошијетед прес. Ирачки археолози се плаше да су рушевине Нимруда заувек изгубљене, наводи Дојче веле.
Историчар Предраг Марковић за Спутњик каже да се овај догађај може објаснити само као револуционаран гест.
„Од Француске револуције, Октобарске револуције, сви револуционарни режими имају идеју о нултој години. Да историја почиње од њих, то су мислили француски јакобинци, то су мислили бољшевици и талибани у Авганистану кад су уништили кипове буда у Бамијану, које су такође под заштитом УНЕСКО-а. Док уништавају град из античког наслеђа, Асирије и Сумера, данашњег Ирака – то мисле исламисти. Идеја да историја почиње од нас заједничка је многим револуционарним покретима, а не само исламистима. Тако су и хришћани спалили Александријску библиотеку. Како модерна цивилизација може да гледа на ту филозофију, зашто смо осетљиви и кукамо на мрежама, а не боли нас када се имигранти удаве у Медитерану? Ово је на неки начин део нашег заједничког културног наслеђа, па се људи осећају као да се уништава део њихове историје. Месопотамске цивилизације су наши директни преци, један од наших корена је у Сумерији и Асирији. Уједињене нације и Међународни суд правде могу само да плачу, те људе сигурно неће потрести њихова осуда. У оваквој ситуацији је свет немоћан, нема никаквог начина да се то заустави, рушиће докле буду хтели“.
На уништавање ископина Нимруда већ је одреаговао УНЕСКО.
„Не може се ћутати када се нешто овако дешава. Намерно уништавање културног наслеђа је ратни злочин. Позивам све политичке и религиозне посленике региона да се хитно супротставе овим новим варварима“, каже се у саопштењу директора УНЕСКО-а Ирине Бокове.
Древни град Нимруд је основао асирски цар Шалманасар I у XIII веку п.н.е. у Месопотамији. У периоду владавине цара Ашурнасирпала II (883–859. г. п. н. е.) постао је престоница Асирије. Град је порушен 612. г. п. н. е. за време инвазије племена Мидијаца и Халдејаца. Ископавања рушевина града се изводе од XIX века.