Циљ новог Координационог тела која је Влада Србије формирала за преговоре са привременим институцијама у Приштини јесте да под једну капу стави све што се тиче спровођења бриселских споразума. На челу тог тела биће Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију. У интервјуу за Спутњик, Ђурић објашњава да је ново координационо тело изузетно важно како бисмо у административном смислу били максимално спремни за преговоре са Приштином.
Олимпијско начело — да је важно учествовати — не важи за процес преговора. Важно је бити спреман, важно је бити најбољи, а да бисмо били најбољи морамо да будемо и у административном смислу добро припремљени.
— Шта је циљ новог тела Владе?
Влада је основала координационо тело за процес преговора са циљем да ојача своје административне капацитете и сабере све податке који су од значаја за процес преговора. Истовремено, и да окупи све људе који учествују у процесу преговора пошто се они воде у двоцифреном броју, и из различитих области — од енергетике, телекомуникација до правосуђа, и различитих питања од значаја за локалну самоуправу, цивилну заштиту… Све те информације треба да постоје на једном месту, тиме треба да се бави професионални тим људи који је само томе посвећен и због тога је Влада донела одлуку да обнови рад канцеларије за оперативне и техничке послове која је и до 2013. постојала при Генералном секретаријату Владе. То ће се ојачати стварањем овог тела које ће одговарати председнику Владе за свој рад, а које такође усмерава рад других државних институција у питањима од значаја за процес преговора са Приштином.
— У Грачаници је одржан састанак на коме је било речи о формирању Заједнице српских општина (ЗСО). Који су највећи изазови у том преоцесу?
— Приштина је најавила формирање војске. Да ли Београд може да спречи формирање оружаних снага Косова?
— Приштина би требало да усвоји документ о формирању Специјалног суда Косова. Приштинска опозиција тврди да тај предлог не може да буде усвојен без гласова листе Српска. Када и да ли се српски посланици враћају у косовске институције?
— Једна од ствари о којој Албанци тврде да неће да разговарају са Београдом је Трепча. Како Београд намерава да реши ово питање?
Ми смо спровели одличну политичку акцију која је спречила да Приштина једнострано преузме комбинат Трепча и наишли смо на разумевање у међународној заједници о овом питању. Имовински односи у вези са Трепчом су неспорни. Србија је власник Трепче, она је инвеститор у Трепчу. Српска предузећа су главни повериоци Трепче. Чак и по приштинској регулативи Трепчом би требало да управља конгломерат предузећа из централне Србије који је већински поверилац. Због тога су и покушали да усвоје закон којим би све то поништили, и то им није пошло за руком. Ми очекујемо да разговори о имовини буду вођени на озбиљан начин, због свих грађана који живе на Косову и Метохији. Јер, докле год постоје на територији Космета две групе људи који имају дијаметрално супротан однос према статусу имовине, дотле не можемо говорити да ће постојати добар амбијент за инвеститоре и инвестиције.
— Колико далеко се одмакло у решавању питања приватне, црквене и државне имовине на Космету, која је узурпирана после 1999. године? У већини случајева Приштина тврди да на велики део држване имовине Србије има право по документу о сукцесији бивших Република СФРЈ? На основу чега се позивају на тај документ?
— Правници српске националности са Космета имају дилему поводом потписаног споразума о правосуђу са Приштином. Тачније, збуњени су јер сматрају да из споразума произилази да ће радити у систему и по законима државе коју Србија не признаје. Да ли можете да разјасните ту дилему?
Косово за Србију није држава. Сви наши људи који раде у институцијама које функционишу у систему Приштине раде у покрајинским институцијама. Када одете у Приштину и разговарате са замеником премијера покрајине Бранимиром Стојановићем, он ће вам рећи да он ради на Косову и Метохији као заменик премијера, али да је његова држава Србија. Слична ситуација је и са судовима, дакле, цео Бриселски споразум се заснива на томе да се ми, иако се не слажемо о питању статуса, слажемо око тога да институције које постоје на Космету треба да функционишу. У том смислу, не мислим да ће српске судије и тужиоци који ће радити у новооснованом суду и тужилаштву у Косовској Митровици бити мање грађани Србије, или мање лојални грађани Србије. Те институције, ти судови ће своје одлуке доносити на основу закона који се усвајају у покрајинском парламенту у Приштину, у коме сада, први пут од 1999. године, учествују Срби који су избрани гласовима Срба са целе територије покрајине уз подршку Београда. Мислим да, иако правно то није иделана ситуација, и није ни близу као што смо је имали пре 1999. године, ово јесте ситуација у којој ми имамо много више утицаја него што смо имали раније. Замислите само да у случају Оливера Ивановића и других, са друге стране немамо албанске и међународне судије, него да имамо српске судије које уживају и поверење грађана и познају терен. Иста ствар је и са тужилаштвом и судским особљем. Мислим да је јако важно и за имовину наших људи и за лична и грађанска права да Срби буду у правосуђу у покрајини.
— Да ли сте упућени у платформу коју председник Србије пише о Космету? Ако јесте у чему се она разликује од претходне?
Сви стратешки кораци када је реч о државној политици воде се у договору између Владе и председника државе. Оног момента када та ствар буде размотрена у консултацијама између председника и Владе, јавност ће бити обавештена.
— Да ли је решено питање телекомуникација, односно, да ли ће Косово добити свој позивни број?
Пре годину и по је у Бриселу постигнут оквирни договор о томе да се на Космету успостави норамално функицонисање Телекома Србија у срединама где живе Срби. Србија би од Међународне уније за телекомуникације, на шта свака држава има право, затражила још један позивни број, који би наменила за коришћење за Космет. Нараво, албански политичари би то користили да би се хвалили о својој самосталности и одвојености, али у пракси, када зовете телефоном из Београда у Приштину ништа се не би променило. Дакле, не бисте окретали позивне бројеве, нити плаћали додатну тарифу. Само би наши људи имали приступ мобилној и фиксној телефонији коју до сада нису имали. С друге стране, можда би и Телеком Србија успео да направи неки пословни резултат, јер то је тржиште са милион и седамсто хиљада потенцијалних корисника. Тако да, када ставите на тас, шта добијате, а шта губите, тачно, они добију прилику да се мало хвале, али и Велика Британија и читав низ других земаља имају по неколико позивних бројева… Друго, Србија је та којој се званично додељује још један позивни број, пошто Косово не може бити члан Међународне уније за телекомуникације. Србија је та која одлучује и располаже тим позивним бројем, тако да није то тако страшно.
— С обзиром да сте задужени за поглавље 35 које је, рекли бисмо, услов за отварање поглавља у преговорима са ЕУ, колико сматрате да смо далеко од тога?
Што се нас тиче отварање поглавља могу да почну било када. У административном и политичком смислу ми смо спремни да отворимо сва поглавља. Одлука о томе лежи на најутицајнијим земљама ЕУ.
— Да ли постоје притисци да Србија призна Косово? Неки тврде да би споразум о нормализацији односа са Приштином значио фактичко признање Косова.
Притисци везани за независност Косова постоје од 2008. године и не мислим да су они већи него што су били раније, али мислим да смо ми успели да нађемо модус вивенди са већим делом тих земља и да изолујемо наше интересе. Са већином тих земаља имамо заједничке интересе, иако се са њима не слажемо везано за питања статуса Космета. Имамо заједничке интересе са великим бројем земаља које су признале Косово, а који су толико важни да политика кварења односа са њима не би била у нашем интересу. Србија води једну разумну политику и цени подршку својих пријатеља о питању Косова и Метохије. Важно нам је што имамо значајну подршку и разумевање значајног дела међународне заједнице који потпуно стоји уз Србију по питању Космета.
Не мислим да је нормализација односа са Косовом нешто што утиче на статус Космета, јер ми не нормализујемо односе са независном државом, него нашом јужном покрајином. Мада знамо да политичари у Приштини мисле другачије, у чему не можемо да их спречимо, исто тако ни они не могу нас нити све оне који на Космету желе да буду део Србије. Указао бих на то да на Космету то нису само Срби, већ и друге народности, које се осећају делом Србије. Сви они стоје јединствено уз своју земљу — Србију.
