„Мислите, Совјетски Савез је антиамерички? Погледајте данашњу Русију“, пише Вашингтон пост.
Након године „агресивне реторике, подстакнуте руским медијима“, гнев према Сједињеним Државама становништва Русије достигао је најнижи ниво од 1988. године. Према мишљењу посматрача, све „од простих уличних трговаца до представника Кремља“ запљуснуо је талас антиамеричког расположења које није забележено од времена Стаљина.
Гнев је кулминирао након убиства опозиционара Бориса Немцова, када су се појавиле различите теорије завере, укључујући и верзију да га је убила ЦИА како би дискредитовала Русију.
Тај гнев је прави изазов за америчке политичаре који се труде да дођу до људи који са симпатијама гледају САД, а таквих је све мање. Он показује и ограниченост утицаја западних санкција на доношење одлука у Русији. Према подацима „Левада центра“, више од 80 одсто Руса се негативно односи према Америци, што је два пута више него прошле године.
Према мишљењу листа, смрт Немцова задала је још један „тежак ударац“ прозападним снагама Русије. Овај лидер опозиције трудио се да опонаша западне политичаре и тиме стекао мноштво непријатеља. Како наводи лист, „антизападни гнев“ ће се само појачати ако Барак Обама пошаље оружје украјинској војсци. Циљ таквог корака Вашингтона је да се „повећа цена“ коју ће Русија поднети у случају мешања. Ипак, и најватренији критичари Путина изјављују да они не могу да подрже тај предлог, јер ће он „коштати живота руских војника“.
„Совјетска реторика је званично била антизападна, али није могла да обузда ни страст обичних Руса према песмама Битлса, нити њихову жељу да добијају вести из ометаног програма ’Гласа Америке‘. Ти позитивни осећаји су испливали на површину након распада СССР 1991. године“, описује лист.
Међутим, наводи Вашингтон пост, кроз неко време почео је да расте списак увреда на САД, посебно након НАТО бомбардовања „савезника Русије“ Србије 1990. године. Затим је био рат у Ираку, ширење Алијансе и руско-грузински конфликт. Сваки пут се све више повећавао раст антиамеричког расположења које би врло брзо нестајало.
Путин је такво расположење „појачао“ након протестних покрета 2011. и 2012. године за чију организацију је Кремљ оптужио Стејт департмент. Од почетка украјинске кризе прошле године, антиамериканизам се раширио и међу онима који су некада са задовољством летели у Мајами и Лос Анђелес.
Непријатељско расположење просечних Руса потпиривале су и руске телевизије, из којих „90 одсто становника црпи информације“ и њихово разочарење у Запад само се појачавало. Неки коментатори сматрају да се нови гнев разликује од незадовољства из ранијих година које се брзо гасило и да се оно сада шири много брже и шире.
„Не свиђају нам се Американци због њихове ароганције, они себе сматрају посебним и не интересује их туђе мишљење“, сматра телевизијски водитељ Владимир Познер. Према његовом мишљењу, такав ниво антиамериканизма који се данас види никада није постојао у Русији.
Антиамериканизам који брзо захвата читаву земљу некад носи симболични карактер. Неки кафићи у Криму престали су да продају кафу „американо“. Активисти су уз помоћ ласера насликали Обаму како једе банану на зиду америчке амбасаде у Москви. Чак је и Мекдоналдс који је „дуго представљао руски сан о Западу“ био оптужен прошле године за кршење санитарних закона. Руси са радошћу стоје у редовима да би добили мајице западних брендова са сликом ракетног комплекса „Искендеров“ са натписом: „Санкције? Не засмејавајте моје искендере“.
„Ова западна пропаганда знатно је променила атмосферу у јавности. Оно је постало ратоборно“, констатује директор „Левада центра“ Лав Гудков.
Многи Руси објашњавају своју мржњу према САД тиме што су након распада Совјетског Савеза покушали да воде живот по западном обрасцу, али да су као одговор добили само потешкоће и понижења.
У исто време, антиамериканизам ствара потешкоће „упаду“ америчке културе кроз традиционална средства „меке силе“ — филмове, музику и образовање.
