По оптужници, Војска Републике Српске, којом је тада командовао генерал Младић (72) организовано је убила око 7.000 муслиманских мушкараца, који су се предали у данима пошто су српске снаге ушле у ту зону под заштитом УН, 11. јула 1995.
Сведок Суботић, који је тада је био војни полицајац у заштитном пуку Главног штаба ВРС, описао је како су му се, после пар сати окршаја, 13. јула 1995, предале стотине од „хиљаду“ муслиманских „војника“ из шума у околини Сребренице, преноси Бета.
Неки од тих Муслимана, како је изјавио, обавестили су га потом да њихови „команданти“ у шуми „убијају оне који желе да се предају“, поименце помињући Зулфу Турсуновића, заменика команданта 28. дивизије Армије БиХ Насера Орића.
Суботић је посведочио да је у шуми, у коју су га касније повела двојица заробљеника, затекао „ужасан призор“ од „око 500 тела муслиманских бораца“.
„Она нису била на једном месту, већ у радијусу од 300 до 500 метара.“
„Негде су била два тела, негде 10, негде 50…Ране су биле неправилне, као од мина..бомби, мало је било устрељених људи…Већ се осећао непријатан мирис, велика је врућина била… Могуће је да се све десило током ноћи и јутра.“
Назначио је да је „из тог смера, тог јутра чуо јаку ватру“ и да му „није било јасно шта се дешава, јер ту није било наших јачих јединица“.
По Младићевом сведоку, док је, са својим војницима и двојицом заробљеника, покушавао да на сигурно пренесе „петорицу-шесторицу“ рањених Муслимана, пронађених на том месту, заробила их је група од око 200 стотине муслиманских бораца.
„Онда се вратио један од мојих заробљеника који је рекао да им ја помажем. Ја сам им рекао да су се други предали и питао хоће ли и они. Они су пристали, побацали оружје и пошли с нама… Не знам ни данас како се то издешавало“, испричао је Суботић.
Све заробљене муслимане, пребацио је по наређењу, на фудбалски стадион у селу Нова Касаба, где их је обишао и генерал Младић.
Суботић, који је прецизирао да је био „на три-четири метра“ од генерала, негирао је тврдње сведока тужилаштва да су српски војници, у Младићевом присуству, на игралишту убили једног муслиманског заробљеника. „Не, то се није десило, док је Младић био, а не знам ни да је било убиство“.
„Руковао се са заробљеницима, причао им о Алији (Изетбеговићу), рату и рекао им да ће бити размењени. Нама је дао стриктно наређење да водимо рачуна о заробљеницима; да се сви заробљени попишу; да ће доћи неки аутобуси и да се предају цивилној полицији у Братунцу“, изјавио је Суботић, присећајући се да му је Младић тада наредио: „Мали, да сваки стигне у Братунац“.
Сведок је рекао и да је заробљеницима пре пута у Братунац поделио око 150 векни хлеба, које је одузео из околних српских пекара, због чега су га пекари касније тужили.
Према оптужници и ранијим пресудама Трибунала, заробљени муслимани су из Братунца 14. јула 1995. године били пребачени на више локација код Зворника, где су их српске снаге систематски стрељале.
Тужиоци ће Суботића унакрсно испитивати накнадно, будући да су за сутра заказани искази сведока одбране преко видео-везе. Генерал Младић оптужен је и за прогон муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у неким општинама имао размере геноцида; терорисање становништва Сарајева кампањом гранатирања и снајперисања и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992–1995.
