На иницијативу Кине у Савету безбедности Уједињених нација недавно су покренуте дебате о јачању међународног мира и безбедности, чиме су започете међународне манифестације посвећене 70. годишњици оснивања УН и победи у рату против фашизма.
Научни сарадник истраживачког центра за питања Русије, источне Европе и централне Азије при Академији друштвених наука Кине Џан Хун истакао је да је украјинска криза открила недостатке међународног политичког поретка. Након више од 20 година од завршетка Хладног рата Запад ипак не жели да Русији да достојно место у систему европске безбедности, и напротив, захтева од ње да се потчињава и да чини уступке. Западни свет предвођен Сједињеним Државама није желео да прихвати Русију ни да одреди границе своје експанзије, што је довело до снажног узвратног ударца Русије и до кризе европске геополитичке безбедности, сматра Џан Хун.
„Ставови Русије и западних земаља у систему европске безбедности и међународне политичке архитектуре се веома разилазе. Русија се залаже против једнополарног света на челу са САД и за успостављање вишеполарног светског поретка“, каже он.
Џан Хун је изјавио да су се после завршетка Хладног рата у светској политичкој и економској архитектури десиле промене. Земље са тржиштима која се формирају шире свој утицај, нарочито после међународне финансијске кризе из 2008. године кад потреба за реформисањем светског поретка постаје све очигледнија.
Ипак, традиционално развијене економије још увек чврсто задржавају стари светски поредак и упорно инсистирају на томе да сва демократска правила која су усвојиле западне земље треба да поштују све државе света.
Према мишљењу Џан Хуна украјинска криза се заправо може сматрати борбом између старих и нових снага у светском политичком систему. Експлозија и продубљивање кризе сведоче о томе да је свету који се мења потребан савршенији и праведнији међународни поредак.
Министар иностраних послова Кине Ван Ји је истакао да међународни поредак треба да одговара духу времена — глобализацији и вишеполарности.
„Предлажемо реформисање светског поретка у правцу демократизације и заштите законитих интереса мноштва земаља у развоју које чине апсолутну већину међу земљама чланицама УН. Позивамо на формирање новог типа међународних односа, који ће бити усмерени на реализацију обострано корисне сарадње, као и на развој међународног поретка у правцу веће праведности“, рекао је он.
Стручњаци сматрају да Кина покретањем питања реформисања УН покушава да учврсти право гласа и да повећа улогу земаља у развоју у УН како би заштитила и проширила законите интересе земаља у развоју.
