Из Немачке и данас стиже подршка идеји оснивања европске војске — канцеларка Ангела Меркел сматра да у Европи треба развијати дубоку војну сарадњу, саопштила је представница немачке владе Кристијан Вирц.
Према речима Вирцове, Меркелова сматра да у Европи треба развијати дубоку војну сарадњу и да је то пројекат будућности, пренеле су РИА Новости, позивајући се на локалне медије.
Идеју стварања армије подржала је и министарка одбране Немачке Урсула фон дер Лејн и министар иностраних послова Франк Валтер Штајнмајер.
Председник Европске комисије Жан Клод Јункер јуче је изјавио да би требало основати европску војску која би у овом тренутку могла конструктивно да се суочи са опасностима на границама ЕУ и омогући рационалније вођење европских војних трошкова.
„Слика Европе драматично је пољуљана. Када је реч о спољној политици, стиче се утисак да нас не узимају за озбиљно“, рекао је Јункер.
Немачка левица сматра да је Јункерова идеја уперена против Русије.
„Предлог Јункера је дефинитивно уперен против Русије… Уместо уједињених оружаних снага, ЕУ је потребна мирољубива спољна политика и разоружање“, изјавила је портпаролка Леве партије Кристина Бухолц.
Са њом се слаже лидер парламентарне фракције Зелених Катрин Геринг Екарт, која упозорава на покушаје да се на место спољнополитичких приоритета ставе безбедносни проблеми.
Војни аналитичар Александар Радић сматра, међутим, да је оснивање војске Европске уније у овом тренутку немогуће и да су све изјаве у вези са том идејом само врста пробног балона и покушаја да се ова заједница осамостали у вођењу безбедносне политике.
Александар Радић каже за Спутњик да је у сенци украјинске кризе било очекивано да ће Европска унија отићи корак даље у односу на оно што је до сада учинила, уз јаснију диференцијацију у односу на НАТО.
„Очигледно је да ЕУ жели да самосталније води своју безбедносну политику, пре свих Француска и Немачка. И кроз модерну историју, Француска је то за време Де Гола јасно стављала до знања“, каже Радић.
Јункерова изјава, међутим, отвара питање како је тако нешто могуће у тренутку када простор који покрива већина чланица ЕУ покрива и Северноатлантска алијанса, чије су водеће земље истовремено и водеће земље у ЕУ.
Радић сматра да је Европи, у светлу садашњих дешавања, пре свега ситуације у Украјини, потребно да стекне самопоуздање. Међутим, оснивање војних снага под ознаком ЕУ сада је нереално из више разлога.
„Не може се тако нешто очекивати у овом тренутку. Једноставно, немате консензус у самој Европској унији, која се састоји од 28 независних држава. Друго, Вашингтон би итекако био против нечег таквог“, каже Радић.
Он сматра да би јединствене оружане снаге Уније, у одређеној форми, биле могуће тек када би унутар ЕУ ојачале везе међу чланицама и када би се створила наддржава, која би обезбедила одговарајућу хијерархију и структуру неопходну за постојање јединствене војске.
Немачка министарка одбране Урсула фон дер Лејн управо је изјавила да је сигурна да ће њена деца или унуци доживети „Сједињене европске државе“, које ће имати заједничку војску.
У овом тренутку, ЕУ је далеко од тога и изјава о заједничкој војсци је само политичка порука, закључује Радић.
САД жале што европске борбене групе нису учествовале у војним операцијама
Стални представник САД при УН Саманта Пауер саопштила је данас у Бриселу да САД жале што европске борбене групе још нису учествовале у војним операцијама.
„Групе ЕУ чине батаљон у размери 1.500–2.000 војника. Али они нису коришћени од момента формирања. То је штета, имајући у виду њихове трошкове“, пренеле су РИА Новости. Борбене групе ЕУ које су формирале земље-чланице Уније намењене су за решавање кризних ситуација, али до данас нису учествовале у војним операцијама.
