Каква би Србија данас била да Зоран Ђинђић није убијен 12. марта 2003. године и шта је политички тестамент покојоног српског премијера биле су теме округлог стола одржаног у Београду.
О Ђинђићу као политичару, филозофу и о томе какву је Србију желео, говорили су људи који су били његови или непосредни сарадници, или они који су проучавали његов рад.
Историчарка Латинка Перовић оценила је да је Ђинђић увео етику одговорности у српску политику.
„Постоје две врсте политичара – они који живе од политике и они који живе за политку. Зоран Ђинђић је спадао у ову другу групу. Он је политичку етику испољио оног тренутка када је стао на чело реформске владе. Његов захтев је био суштинска промена Србије, а не само промена носилаца власти. Хтео је да се промене циљеви, да се од Србије направи модерна држава. Он се на то концетрисао, верујући да од владавине права у Србији зависи све и да од тога треба почети. У томе је брутално заустављен. Његовом убиством заустављене су и промене, што Србију и данас држи у месту“, рекла је Латинка Перовић, додајући да је мало познато да је Ђинђић био одличан познавалац српске историје и да му је један од узора био Милош Обреновић.
Жарко Кораћ, који је био један од потпредседника у Ђинђићевој влади, подсетио се да се Ђинђић као премијер нашао на челу коалиције од 18 странака, које су опет унутар себе имале своје „странке“.
„Свака од тих странака је имала свој уцењивачки капитал. Он је у коалицији имао политичке противнике. У свом кратком мандату пред собом је имао друшво које је било скептично према његовој политици. У једном моменту он је био означен као највећи непријатељ Србије, што је чудно, јер су људи са великим оптимизмом доживели промене. Упозоравао је на две ствари. У том тренутку је говорио да нас Европа подржава јер нема другу политику и да је време на нашој страни и упозоравао да смо ми ти који треба то време да искористимо. Данас имамо сасвим другачију ситуацију. Ђинђић је још тада говорио да ће доћи неко друго време и да ће бити много теже мењати Србију. Европа 2001. године није иста као 2015. Данас се такође може рећи да као што смо изгубили 10 година под Милошевићем, сад смо од убиства Ђинђића, изгубили још десет година“, рекао је Кораћ.
Он је додао и да смо после убиства Ђинђића донели политичку одлуку, „да је потпуно свеједно која је идеја на власти, све док имамо власт“.
„То је политичко питање које је Србију вратило у период пре деведесете. Смрт Зорана Ђинђића била је и прилика да Србија још једном види разлику између оних који убијају и оних који желе реформисану Србију. Он је физички засутављен само зато што је био одлучан да мења Србију. Стога сматрам да је његов тестамент врло једноставан: постоје две Србије. Ви морате рачунати пре свега на ту једну са којом су промене могуће, а пружити шансу оној другој да се промени. Људи у Србији жале за њим, али су одбили његову политичку поруку — да Србија сем коренитих промена не може да иде напред. Србија ће напредовати тек када се буде вратила том непрочитаном тестаменут. Тестамент Зорана Ђинђића није прочитан,“ закључио је Кораћ.
Професор Новица Милић, који припрема књигу о Зорану Ђинђићу, подсетио је на развојни пут покојног премијера од његових студентских дана, па до тренутка када је постао премијер, а професор права Весна Ракић Водинелић указала је на Ђинђићев покушај да направи темељ за правну државу.
На скупу су говорили Гордана Матковић, министарка за социјалну политику у Ђинђићевој Влади и Зоран Живковић, заменик председника ДС-а у време док је на челу странке био Зоран Ђинђић.
