У овогодишњем Великом жирију „Вечерњих новости“ за књигу године учестовало је 49 истакнутих књижевних критичара, теоретичара и књижевних историчара. Једна од чланица жирија Јасмина Тонић рекла је да је књига „Зидови“ несвакидашња у новијој српској лирици, пре свега по својој композицији и песничком поступку који се приближава принципу математичке анализе.
Халиловић је за Спутњик рекао да зидови за њега представљају филозофски појам који Србију прати кроз читаву њену историју.
„Ми живимо са зидовима, ми градимо зидове, ми рушимо зидове… Будућност ће можда донети тешка искушења, али људи између себе морају рушити зидове који су саздани од предрасуда. Морамо да упознајемо једни друге, да учимо језике једни од других, морамо да сарађујемо, морамо да будемо спремни да чујемо једни друге. Морамо и да разумемо једни друге, то јест да рушимо зидове који су непотребни и да зидамо само оне који су потребни“, рекао је Халиловић.
Енес Халиловић је млади приповедач, романсијер, песник и драмски писац. Рођен је у Новом Пазару, где и сада живи, а до сада је објавио завидан број збирки поезије и прича. Оснивач је књижевног часописа „Сент”, његова дела преведена су на 17 језика, а његове песме и приче се налазе у многобројним антологијама у земљи и иностранству. Добитник је награда „Бранко Миљковић“, „Ђура Јакшић“, као и „Златне значке за допринос култури“. Збирка песама „Зидови“ може се купити у књижарама широм Србије.
Награду „Меша Селимовић“ су пре 27 година основале „Вечерње новости“ и Удружење издавача и књижара Југославије.
Поред „Зидова“, критичари су предложили још 84 књиге. На другом месту је књига „Сведочење“ Николе Вујчића (14 гласова), а на трећем „Једро наде“ Николе Маловића (12). За њима следе књиге „Кућа сећања и заборава“ Филипа Давида и „Српска култура 1900–1950“ Петра Пијановића (11), „По сећању се хода као по месечини“ Весне Капор (10), „Сабо је стао“ Ота Хорвата (9), „Животињско царство“ Давида Албахарија, „Црна књига“ Радмиле Лазић и „Разбрајалица“ Ласла Блашковића (8), „Долина српских краљева“ Милисава Савића и „Carmina Galli“ Николе Живановића (6) и „Повратак у Аркадију“ Славице Гароње (5).
