https://sputnikportal.rs/20261015/1204497579.html
Нема се, не може се, Немци траже значајније кресање ЕУ буџета од 2028. до 2034.
Нема се, не може се, Немци траже значајније кресање ЕУ буџета од 2028. до 2034.
Sputnik Србија
Сасвим је извесно да наредни дугорочни буџет ЕУ од 2028. до 2034. године неће бити првобитно планираних две хиљаде милијарди евра, а да ли ће бити мањи за осам... 15.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-15T16:00+0200
2026-10-15T16:00+0200
2026-10-15T16:00+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/0f/1204497421_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_78b3de21800da72f0cf93f36d77ad00f.jpg
Нема се, не може се, Немци траже значајније кресање ЕУ буџета од 2028. до 2034.
Sputnik Србија
Сасвим је извесно да наредни дугорочни буџет ЕУ од 2028. до 2034. године неће бити првобитно планираних две хиљаде милијарди евра, а да ли ће бити мањи за осам одсто како предлаже Ирска или више, на чему инсистира Немачка, ломиће се копља до краја године, до када се очекује договор. Извесно је и то да за кандидате више нема загарантоване суме.
Немачка, која предводи Шведску, Данску, Холандију, Финску и Аустрију, које се залажу за штедњу, глат је одбила предлог Ирске која тренутно председава Саветом ЕУ да се предложени буџет скрати за 159 милијарди евра. За разлику од ЕУ штедиша које се залажу за знатно веће смањење и то свих ставки, Ирска, заједно са 17 јужних и источних чланица, сматра да не треба дирати у две ставке – пољопривреду и регионални развој. Средства за те две области чине готово половину буџета.
Смањење би по том предлогу требало да претрпе пре свега средства намењена конкурентности, одбрани и развојној помоћи.
Какви су чији изгледи пред одлучујуће сучељавање аргумената, хоће ли превагнути средства за пољопривреду, односно храну, или за одбрану, односно војску, на чему инсистира немачки канцелар Мерц?
Где намаћи средства у буџет ЕУ, када је Европски ревизорски суд упозориио на све већу задуженост ЕУ, која би већ 2027. могла да порасте на хиљаду милијарди евра? Шта значи „доношење тешких одлука“ и „одустајање од дела политичких циљева“, на које указују ревизори као додатне изворе прихода без којих би могла да настане „знатна финанијска празнина“, односно рупа у буџету?
Какав је у свему томе положај кандидата за чланство у ЕУ, за које је првобитно предложено укупно 42,6 милијарди евра? Поготово што је предлогом буџета већ формулисано и не доводи се у питање то да земље-кандидати више неће имати унапред загарантоване исплате? Њихова расподела зависиће од учинка у спровођењу реформи и поштовању владавине права, како је то наведено у документима Европског парламента. На шта у тим околностима Србија може да рачуна?
О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са економским аналитичаром Бојаном Станићем, замеником директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије.
Сасвим је извесно да наредни дугорочни буџет ЕУ од 2028. до 2034. године неће бити првобитно планираних две хиљаде милијарди евра, а да ли ће бити мањи за осам одсто како предлаже Ирска или више, на чему инсистира Немачка, ломиће се копља до краја године, до када се очекује договор. Извесно је и то да за кандидате више нема загарантоване суме.Немачка, која предводи Шведску, Данску, Холандију, Финску и Аустрију, које се залажу за штедњу, глат је одбила предлог Ирске која тренутно председава Саветом ЕУ да се предложени буџет скрати за 159 милијарди евра. За разлику од ЕУ штедиша које се залажу за знатно веће смањење и то свих ставки, Ирска, заједно са 17 јужних и источних чланица, сматра да не треба дирати у две ставке – пољопривреду и регионални развој. Средства за те две области чине готово половину буџета.Смањење би по том предлогу требало да претрпе пре свега средства намењена конкурентности, одбрани и развојној помоћи. Какви су чији изгледи пред одлучујуће сучељавање аргумената, хоће ли превагнути средства за пољопривреду, односно храну, или за одбрану, односно војску, на чему инсистира немачки канцелар Мерц? Где намаћи средства у буџет ЕУ, када је Европски ревизорски суд упозориио на све већу задуженост ЕУ, која би већ 2027. могла да порасте на хиљаду милијарди евра? Шта значи „доношење тешких одлука“ и „одустајање од дела политичких циљева“, на које указују ревизори као додатне изворе прихода без којих би могла да настане „знатна финанијска празнина“, односно рупа у буџету?Какав је у свему томе положај кандидата за чланство у ЕУ, за које је првобитно предложено укупно 42,6 милијарди евра? Поготово што је предлогом буџета већ формулисано и не доводи се у питање то да земље-кандидати више неће имати унапред загарантоване исплате? Њихова расподела зависиће од учинка у спровођењу реформи и поштовању владавине права, како је то наведено у документима Европског парламента. На шта у тим околностима Србија може да рачуна? О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са економским аналитичаром Бојаном Станићем, замеником директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Сасвим је извесно да наредни дугорочни буџет ЕУ од 2028. до 2034. године неће бити првобитно планираних две хиљаде милијарди евра, а да ли ће бити мањи за осам одсто како предлаже Ирска или више, на чему инсистира Немачка, ломиће се копља до краја године, до када се очекује договор. Извесно је и то да за кандидате више нема загарантоване суме.
Немачка, која предводи Шведску, Данску, Холандију, Финску и Аустрију, које се залажу за штедњу, глат је одбила предлог Ирске која тренутно председава Саветом ЕУ да се предложени буџет скрати за 159 милијарди евра. За разлику од ЕУ штедиша које се залажу за знатно веће смањење и то свих ставки, Ирска, заједно са 17 јужних и источних чланица, сматра да не треба дирати у две ставке – пољопривреду и регионални развој. Средства за те две области чине готово половину буџета.
Смањење би по том предлогу требало да претрпе пре свега средства намењена конкурентности, одбрани и развојној помоћи.
Какви су чији изгледи пред одлучујуће сучељавање аргумената, хоће ли превагнути средства за пољопривреду, односно храну, или за одбрану, односно војску, на чему инсистира немачки канцелар Мерц?
Где намаћи средства у буџет ЕУ, када је Европски ревизорски суд упозориио на све већу задуженост ЕУ, која би већ 2027. могла да порасте на хиљаду милијарди евра? Шта значи „доношење тешких одлука“ и „одустајање од дела политичких циљева“, на које указују ревизори као додатне изворе прихода без којих би могла да настане „знатна финанијска празнина“, односно рупа у буџету?
Какав је у свему томе положај кандидата за чланство у ЕУ, за које је првобитно предложено укупно 42,6 милијарди евра? Поготово што је предлогом буџета већ формулисано и не доводи се у питање то да земље-кандидати више неће имати унапред загарантоване исплате? Њихова расподела зависиће од учинка у спровођењу реформи и поштовању владавине права, како је то наведено у документима Европског парламента. На шта у тим околностима Србија може да рачуна?
О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са економским аналитичаром Бојаном Станићем, замеником директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије.
