Без обзира на то што Европска унија није дозволила реализацију пројекта „Јужни ток", неки његови делови ипак би могли да буду изграђени. Руска компанија „Стројтрансгаз" почиње да гради део гасовода Клечовце — Неготино у Македонији.
Изградњом овог система за транспорт гаса Македонија би своју гасну инфраструктуру у будућности могла да повеже са Грчком.
Да ли је реч о инвестицији локалног значаја или је она важна и за друге земље у региону?
Изградња гасовода Клечовце — Неготино у Македонији почеће 14. марта, а пројекат вредан 75,7 милиона евра требало би да буде завршен у јуну наредне године. Македонија ће платити само 15 милиона долара, а највећи део биће компензован на рачун отплате дуга СССР-а Југославији.
Руски лист "Комерсант" изградњу овог гасовода доводи у везу с пројектом "Турски ток", чијом би реализацијом Македонија, Србија, Мађарска и Аустрија могле да се снабдевају овим енергентом. Према писању тог листа, планирано је да македонски гасовод споји гасну инфраструктуру те земље са Грчком.
Заменик генералног директора за гасне проблеме Фонда за националну енергетску безбедност Русије Алексеј Гривач за Спутњик каже да је најављени почетак радова на изградњи деонице гасовода у Македонији пре свега добра вест за ту земљу, те да је још рано говорити о њеним суседима.
"Мислим да је још преурањено говорити о томе да је македонска деоница пролог за избор маршруте за испоруку гаса централној Европи преко 'Турског тока'. Међутим, у перспективи не може се искључити могућност да се гасовод преко ове деонице настави до Србије и Мађарске, уколико буду постигнути договори о испоруци гаса."
"Предстоји велики дипломатски и комерцијални посао. Потребни су напори свих заинтересованих страна, зато што искуство 'Јужног тока' показује да став 'нека све одлуке доноси Брисел' не иде у прилог учесницима у пројекту".
Председник Удружења за гас Војислав Вулетић за Спутњик, међутим, каже да гасовод чија изградња почиње у Македонији има само локални значај.
"Изградња гасовода у Македонији до термоелектране Неготине на Вардару је гасовод локалног карактера и ни на који начин не би могао да служи нити Турском току нити Јужном току. То је један локални гасовод који се гради за једну локалну фирму, односно за једну локалну термоелектрану и он нема никакве везе с овим озбиљним гасоводима".
Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе каже за Спутњик да начелно посматрано Македонија има интерес да учествује у пројекту "Турски ток" и подсећа да су претходних година македонске власти планирале да део гасоводних инсталација у тој земљи праве и прилагоде новим стратешким цевоводима.
"Остаје питање политичког карактера, то јест да ли ће Запад дестабилизовати Македонију, ако она дозволи да се 'Турски ток' прави преко њене територије. Видели смо да су у случају Јужног тока поједини притисци на Србију и Бугарску били неиздрживи".
Пророковић наглашава да је питање снабдевања гасом Европе, па самим тим и Србије и других земаља на Балкану, условљено геополитичком игром САД и Русије.
"Нама је у интересу да се везујемо за стратешке цевоводе Русије, због тога је у интересу да будемо активни на том пољу, да не чекамо шта ће други урадити по овом питању. Колико видим, иницијатива Виктора Орбана, мађарског премијера, јесте да се са изградњом гасовода са севера ка југу крене, дакле да не чекамо да та конекција с југа стигне до нас."
"Можда би најпаметније било да Србија у томе учествује, како би се вршио притисак и на Бугарску и на Македонију, па и урадили би све овде потребне инсталације са ма које стране да гас потом почне да долази у земљу".
Председник Русије Владимир Путин је 1. децембра прошле године, током преговора у Турској, изјавио да Русија у садашњим условима не може да настави реализацију пројекта "Јужни ток". У Србији је била планирана изградња магистралног дела гасовода у дужини од 422 километра.
Председник Мађарске Виктор Орбан раније је предложио изградњу „Турског тока" кроз Грчку, Македонију, Србију, Мађарску до аустријског Баумгартена.
