Према мишљењу генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, „Русија се још увек налази на истоку Украјине“, настављајући да снабдева устанике оружјем, а до данас није јасно да ли се тамо заиста повлачи или не повлачи тешко наоружање“, пише Шпигл.
Командант НАТО-а у Европи Филип Бридлав сагласан је са ставом Столтенберга. Он наводи да се још увек не може рећи „где се и шта се стварно премешта“, јер није познато ни „које тешко наоружање је било тамо пре“. Како је појаснио Столтенберг, постоји ризик да устаници не повлаче војну технику, већ само изводе њено прегруписавање за нову офанзиву.
„Ради даљих напора, од животне важности је да се поштовање режима прекида ватре пажљиво прати“, сматра генерални секретар НАТО-а. Он инсистира да ОЕБС треба, напокон, да добије приступ свим рејонима. Осим тога, још увек није наведено где се повлачи тешко наоружање.
Централна тема говора Столтенберга и Бридлава у седишту НАТО-а су били планови Алијансе. Столтенберг је дао на знање да се он у несугласицама са Москвом ослања на застрашивање. Иако је ситуација на истоку Украјине постала мирнија, НАТО наставља да демонстрира своју војну силу, пише немачки лист.
Како наводи аутор чланка, толико војних вежби Алијанса није одавно имала. То је знак и за партнере из НАТО-а, јер многи од њих, укључујући и Немачку, „још увек се критички односе према ратоборном тону Алијансе, без обзира на руску агресију“, пише Шпигл. Влада Немачке се држи мишљења да звецкање оружја неће навести Путина да промени своје мишљење, наставља аутор. Ипак, амерички војници на руководећим положајима, такви како што су Бридлав, сматрају да ће руски председник поћи на компромис, ако Запад покаже своју бескомпромисност.
Столтенберг се одлучно залаже за повећање војног присуства НАТО-а на истоку и стварање јединица брзог реаговања од 5.000 војника, каже се у чланку.
„Ми гарантујемо да ћемо одржати обећање пред нашим партнерима“, казао је он, мислећи на Пољску и балтичке земље које се, пратећи догађаје у Украјини, „плаше следећег Путиновог корака“, пише аутор.
У овим земљама-чланицама НАТО-а у припреми је изградња малих центара за случај рата како би постојала могућност реаговања у сваком тренутку, појашњава лист.
Како се у чланку наводи, војне вежбе треба да продемонстрирају широј јавности политику застрашивања. Према речима једног од службеника Пакта, „2015. година ће постати значајна у погледу војних вежби НАТО-а“, зато што „још од краја хладног рата није извођено тако много војних вежби“.
Од великог значаја су прва тестирања јединица брзог реаговања, наглашава Шпигл. У јуну, 5.000 војника заједно са оклопном техником треба да стигне у Пољску радо извођења војних вежби. Још веће војне вежбе ће бити одржане у октобру и новембру: 25.000 војника из скоро свих земаља НАТО-а окупиће се у Шпанији и Португалији. Тако велике војне вежбе нису извођене већ дуго времена, закључује лист.
