Како се наводи у том предлогу који је објављен на сајту српског Парламента, изменама се отклањају нејасноће и недоумице у важећем законском решењу и оставља могућност Републици Србији да бира са ког ће подручја и које пољопривредно земљиште грађанима да враћа у натури.
Заштитник грађања напомиње да је измену закона о реституцији поднео јер га је Агенција за реституцију обавестила да се у пракси поступак враћања одузетог, а касније и комесираног пољопривредног земљишта, веома тешко спроводи због чега „долази до немогућности остваривања и ограничавања права грађана на имовину“.
Важећим решењем, чија је измена предложена, бивши власник има право на враћање земљишта само из комасационе масе за то пољопривредно земљиште.
Заштитник грађана наводи и да је примио обраћање неколицине грађана Србије који још нису добили решење о враћању одузетог земљишта, иако је протекао законски рок. Ти грађани, додаје се, сматрају да се због тога налазе у неједнаком положају у односу на грађане којима је враћена имовина.
Предвиђено је да измене Закона о реституцији ступе на снагу осмог дана од објављивања у Службеном гласнку Републике Србије, а за спровођење тог закона, како се наводи, није потребно обезбедити средства у државном буџету.
