„Наш план за период управљања Железаром подразумева инвестирање 28 милиона долара. После тога, ако на крају преузмемо компанију у прцесу приватизације, улагаћемо 25 милиона годишње за одржавање опреме“, рекао је Бушар за Политику.
Он је додао да ће „Есмарк“ инвестирати 90 до 100 милиона годишње у резервне делове, а на питање шта ће радити ако синдикати буду тражили да се испуни обећање о повећању плата за 25 одсто, одговара да ће то бити испоштовано.
„Ако после 1. јануара 2016. ’Есмарк‘ постане власник смедеревске челичане, радници ће добити повећање плата од 25 одсто. Наредне године добиће и додатно повећање од 10 одсто. За нас је то трошак од 5,5 милиона долара месечно и из угла компаније то није неки велики новац“, рекао је Бушар.
Власник „Есмарка“ је изјавио да је неуспех преговора са Владом Србије било „велико разочарање“, и да је једно од питања о којима су разговарали било „право заједничког потписа“, што би значило да би за све што раде требало да траже одобрење државе Србије.
„На крају смо успели да договоримо да право заједничког потписа имамо само до краја године. Руковали смо се и рекли да имамо договор. У Америци то значи да је посао завршен. На крају, нисмо потписали никакав договор у Београду“, рекао је он.
Према његовим речима, словеначки бизнисмен Петер Камараш, који је је један од кандидата за управљање Железаром, представљао се као инвеститор у „Есмарку“ да би добио поверљиве информације које је искористио да „саботира“ њихову понуду.
„Како смо касније сазнали, иако је договорено да цео процес буде потпуно транспарентан, изгледа да је Камараш планирао да снабдева Железару рудом гвожђа нижег квалитета по ценама вишим од тржишне“, наводи Џејмс Бушар.
