„Интереси Исланда ће бити најбољи ако није у ЕУ“, наводи се у саопштењу исландског Министарства иностраних послова. Шеф исландске дипломатије Гунар Браги Свејнсон изјавио је да је одлуку о повлачењу кандидатуре поднео Летонији, која председава ЕУ и да је о томе обавештена и Европска комисија.
Аналитичар Ђорђе Вукадиновић за Спутњик каже да су разлози за одсутајање Исланда од приступања ЕУ и економске и политичке природе. По њему и у случају Исланда и у случају Србије и економски и политички аргументи претежу на једну страну — ону на коју је Исланд отишао.
„Исланд је у преговоре ушао после тешке кризе која га је задесила пре неколико година. Треба рећи да су га у Бриселу дочекали раширених руку, а пребачен је и на најбржи колосек евроинтеграција“, рекао је Вукадиновић и додао да на путу ка ЕУ за ту земљу није било никаквих условљавања.
Међутим, према његовим речима, грађани Исланда, па и политичка елита те земље, врло су се брзо пресабрали и закључили да, без обзира на отвореност, добронамерност и добродошлицу коју су им у Бриселу припремали, национални интереси њихове мале али просперитетне државе ипак нису у Бриселу.
Вукадиновић је рекао да су из тог разлога Исланђани на изборима изабрали владу која је обећала иступање из процеса евроинтеграција.
„Решили су да економску кризу лече другим средствима и другом рецептуром од оне коју прописују и Брисел и ММФ“, истиче он.
Та рецептура, према његовим речима, састоји се од ослањања на сопствене снаге, тако што су терет пребацили на банке, а не на грађане.
„Они су закључили да је улазак у ЕУ у овом тренутку сувише ризичан и да им је више стало до њихове суверености“, сматра овај аналитичар, додајући да су на изборима победиле евроскептичне партије, као и да се већина грађана Исланда изјаснила против евроинтеграција.
Руководилац центра економских студија Института Европе Руске академије наука Анатолиј Бажан, каже да је овој одлуци претходило свеобухватно истраживање економског карактера, спроведено на Исланду
„800 страница је било посвећено питању приступања а закључак је био једнозначан – то није економски исплативо“, рекао је Бажан.
Према његовим речима, приступање ЕУ било је економски неповољно и у прибалтичким државама, али су се тамо руководили „у већој мери политичким критеријумима и водила се активна пропаганда свеопште похвале на рачун ЕУ“.
Према његовом мишљењу, евриоинтеграција је неповољна за државе чије становништво има ниска примања, за разлику од развијених држава које их могу „притискати“ својом конкуренцијом.
Исланд је поднео кандидатуру за чланство у ЕУ 16. јула 2009. године после финансијске кризе која је навела јавност да пожели заштиту еврозоне.
У мају 2013. године, Влада је одлучила да замрзне преговоре о придруживању са ЕУ, иако је тада већ 27 поглавља било отворено, а чак 11 неформално затворено.
Власти у Рекјавику су навеле да желе да задрже блиске односе са ЕУ, с којом је земља везана преко Европског удружења за слободну трговину и Шенгенске конвенције.
