Српски политичар са Космета Оливер Ивановић, лидер Грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда“ од 27. јануара 2014. године налази се у притвору. У притвор је дошао после информативног разговора на који се одазвао добровољно и то по телефонском позиву тужилаштва Еулекса. Специјално тужилаштво Косова, којим фактички руководи Еулекс, подигло је оптужницу против Ивановића тек у августу прошле године, готово осам месеци после притвора. Од хапшења, па до марта, Ивановић је боравио у затвору у Приштини, изложен озбиљним притисцима који су угрожавали његову безбедност, због чега је штрајковао глађу. После је премештен у затвор у Северној Митровици. Који су били разлози за његово хапшење, Ивановић је објаснио посредством свог адвоката, одговарајући на питања Спутњика.
Да ли сте знали да вас Еулекс „истражује“?
‒ Обавештен сам о „интересовању“ Еулкеса за мене и моје наводно учешће у догађајима у Косовској Митровици 1999. и 2000. године. Као сваки грађанин, сматрао сам да је потребно да одем и дам изјаву, иако сам мислио да је све то бесмислено. Упозорен сам био да је Еулекс тужилаштво покушавало да направи случај и да би могли тражити моје притварање.
Да ли сте очекивали да ћете бити притворени?
‒ Отишао на информативни разговор, верујући да ће, ако тужилац и буде тражио притвор, ваљда неко разуман у Еулексу рећи да то нема никаквог смисла. Пре свега зато што се притвор одређује да би се обезбедило присуство осумњиченог, а ја нигде и никад нисам одлазио са Косова, за све ове године од 1999. Друго, притвор се одређује да би се спречио утицај на сведоке, а нисам знао, нити сам могао знати, ко су им сведоци. Да сам мислио да на некога треба да утичем, имао сам 15 година да то и урадим. И треће, притвор се одређује да се не би поновило кривично дело, а то тек нема никаквог смисла. Све то су знали и тужилац и судија за претходни поступак и врх Еулекса, па су ипак одлучили другачије. Требало ми је неколико дана да се приберем и схватим шта ми се догађа и шта је позадина, али је било очигледно да ће Албанци тешко прихватити Специјални суд за злочине над Србима, јер то удара у темеље слике коју су о себи створили међу странцима, па су на крају, чини се, и сами поверовали у то. Фрустрација је међу њима огромна у свим слојевима друштва и сви су им за то криви, а посебно Срби из Србије. Верујем да им свако хапшење Срба, а поготово угледнијих Срба, дође као хладна облога.
Шта је, по вама, стварни циљ вашег хапшења?
‒ Очито је да је моје хапшење имало за циљ да ме уклоне са политичке сцене. Прави разлози су највероватније у чињеници да Еулекс, највећа мисија ЕУ, која је добила задатак да на Косову и Метохији помогне у завођењу реда и закона, изградњи институција правосуђа и полиције, сузбије огромну корупцију, организовани криминал, непотизам у институцијама, није била успешна у томе. Делом због огромног отпора локалних политичара, а делом и због сопствене неспособности и корупције. Међу Албанцима на Косову расте отпор (према) Еулексу који мање или више подржавају сви. А као изговор се користи: Можемо сами да водимо рачуна о сопственом правосуђу и полицији; Еулекс само користи Албанце, а на Северу је легло криминала; Еулекс неће да омогући интеграцију Севера…
Да ли је ваше хапшење на неки начин припрема за „чистку“ која треба да уследи међу косовским Албанцима?
‒ Током 2013. године дошло је до неколико великих оптужница. Дреничка група, Љуштаку, Селими, Геци, Јашари итд. Поново је отворен случај Клечка — Љимај. Извештај Дика Мартија и специјалног тужиоца Вилијамсона наговештава хапшење више људи из врха ОВК. Хапшење Ука Ругове у великој афери са фасификовањем виза. У свим тим случајевима има око стотину осумњичених људи, од којих су многи веома познати и утицајни политичари. Али, нема ниједног Србина. Па се прибегло импровизацији и зато сам дубоко убеђен да сам ухапшен као Србин са одређном политичком тежином, јер у моју некакву кривицу не може поверовати ни дете, а камоли судије и тужиоци са искуством и праксом у земљама са чврсто укорењеним правним системом.
Да ли мислите да се иза Вашег хапшења крије нови покушај застрашивања Срба?
‒ Верујем да ће се наставити са вештачком производњом случајева у којима ће Срби бити окривљени. Још извесно време ће то бити оптужбе за „ратне злочине“, али ускоро треба очекивати и оптужнице за кривична дела новијег доба за злоупотребе положаја, злоупотребе средстава и слично. Нешто ће већ смислити.
Како коментаришете најновије оптужнице које су уследиле против Срба?
‒ Те оптужнице су биле очекиване, само што се није знао број људи које ће покушати да оптуже, али ако буде иоле правичног суђења верујем да ће то бити углавном ослобађајуће пресуде. Ипак, ефекат застрашивања и раширене несигурности у институције правосуђа, па макер то биле и међународне институције, већ је постигнут. Народ ће остати на Косову и Метохији, али ће стрепети, а то није неки живот.
Како бисте до сада окарактерисали ток суђења и цео процес против Вас?
‒ До сада је одржано десетак рочишта и саслушано 13 или 14 сведока. Судско веће се строго придржава Закона о Кривичном поступку, не покушавајући да направи „пресек стања“ и сагледа већ сада суштину ове бесмислене и злонамерне оптужнице, која очито има за циљ да цео поступак траје што дуже. Пажња домаће, а и међународне јавности је велика, али баш због тога мислим да би прекид поступка и одбацивање оптужнице били правично и оправдано решење и једини начин да се Еулекс из овога извуче са мањом штетом, а ја вратим породици, пријатељима и политици, тамо где сам заустављен.
Да ли после свега имате поверења у Еулекс?
‒ Моје поверење у Еулекс као међународну мисију никада није било високо, али сам одмах по лансирању идеје о увођењу Европске мисије схватио да је то већ решено. Као разуман човек сам прихватио „мање зло“. Алтернатива коју сам јасно видео је била реконфигурација Унмика, што је значило драстично смањење припадника мисије (око 90 одсто) пре свега полицајаца и судија, чији је квалитет ионако почео да значајно опада већ од 2004. године. Празан простор због смањивања броја међународних полицајаца и судија би убрзо био попуњен Албанцима, а то би било равно нашем етничком чишћењу. Наравно, Еулекс је у таквом сценарију ипак боље решење, јер Срби и Албанци нису спремни да раде у овако осетљивој делатности без међународног присуства. Еулекс је потребан, али не као мисија која посеже за политичким оптужницама, већ као мисија која се ефикасно бори против корупције, а не да негује корупцију и у својим редовима. Еулекс који оспособљава локалне полицајце и судије и чисти случајеве непотизма и непрофесионалности, а не да сам има у својим редовима такве случајеве. Дакле, здрав, професионалан, одлучан и некорумпиран Еулекс би могао бити од велике помоћи.
Како гледате на чињеницу да Еулекс фактички игнорисао гаранције Владе Србије да се браните са слободе?
‒ Одбијање да се уваже гаранције Владе Србије за моје пуштање на слободу указује на неподношљиву организацију и незнање о снази и квалитету тих гаранција, или о лошој намери, да ме се по сваку цену још мало држе у притвору, а ту већ престаје сваки разуман покушај да се обезбеди фер и правично суђење и претпоставка невиности.
Коме је, у ствари, засметао Оливер Ивановић?
‒ Очито да сметам онима који су научили да буду миљеници читаве међународне заједнице на основу често веома једностраних информација. Сметам и онима који се противе сваком увођењу реда у наше веома тешке животе. Од 1999. до данас се нисам бавио никаквим привредним активностима, па тако никоме ништа не дугујем, нити мени ко дугује, па ту не могу тражити узроке за своје невоље. У политику сам ушао 1999. године силом прилика и на нетипичан начин. Дубоко сам емотиван човек, али не дозвољавам да моје емоције управљају мојим политичким потезима. Рационалност и реалистичан приступ решавању нагомиланих политичких проблема су ми омогућили да добијем прилику за честе контакте са свим међународним представницима који су радили на Косову и Метохији или су долазили у посету. То ми је дало прилику да објасним који су проблеми Срба, који су наши страхови и да предложим нека решења. Албанци су брзо схватили да ће то пореметити „њихово виђење ситуације“ и настојали су да ме одмах „елиминишу“ на опробани начин — покушавајући да ме дискредитују некаквим лажним оптужбама о учешћу у злочинима. То, наравно, није успело, јер су те оптужбе лако проверене и одбачене, па сам тако дошао у прилику да сретнем и поразговарам са председницима држава, премијерима, министрима спољних послова, генералним секретаром НАТО-а, високим представницима ЕУ, целокупним Саветом безбедности УН, многобројним амбасадорима, новинарима… Албанска прича је добила противтежу, а ситуација на терену и многобројна насиља над Србима су дали уверљивост ономе што сам говорио.
Да ли се, с обзиром на све, осећате безбедним?
‒ Затвор у Митровици је сасвим безбедан и у њега се не може ући, а ни изаћи без сагласности надлежних. Особље је професионално, а ја се придржавам правила, па немамо међусобних проблема.
