По мишљењу Ростовског, ово треба да представља одговор на поступак Русије која је обуставила учествовање у заједничкој комисији Споразума о конвенционалним оружаним снагама у Европи. Шта је узрок, а шта је последица? На ово питање дописнику радија Спутњик Леониду Сигану одговара пољски политички аналитичар, стручњак из Европског геополитичког истраживачког центра, Конрад Ренкас.
Треба издвојити неколико фактора. Као прво, постепено повећање бројног стања људства војске НАТО-а на граници с Русијом, тачније у балтичким земљама, као и планове да се у Украјину упуте такозвани стручњаци и консултанти. Све то није само прекршај договора који су постигле још власти Совјетског Савеза и западних земаља о недопустивости ширења НАТО-а на исток. Ове активности су усмерене на изазивање оружаног сукоба између Истока и Запада и претварање „хладног рата“ у „врели рат“. Ради се о механизму провокација…
Други, врло важан фактор, јесте то што су Пољаци свесни свог места у НАТО-у. Треба јасно рећи да Пољаке непрестано варају 20 година. Пољска власт и пољски медији НАТО називају одбрамбеним савезом. Зато се поставља питање кога је, кад и чиме НАТО бранио? То је агресиван савез чији циљ је ширење империјалистичких интереса Сједињених Држава. Као један од примера може да послужи бивша Југославија. Пољска треба да одговори на питање да ли жели да буде у офанзивном савезу, а ако жели – против кога, у ком циљу и на који начин планира да нападне. Пољска нема интересе у различитим деловима света, тамо где НАТО интервенише како би остварио америчке интересе. У интересу Пољске је да сачува своју безбедност и безбедност својих граница…
Као треће, Јан Винсент (Јацек) Ростовски није само држављанин Републике Пољске, већ и енглески поданик, исто као и бивши министар Сикорски. Каријера господина Ростовског је у потпуности повезана с међународним финансијским институцијама. То су кругови који су заједно с војно-индустријским комплексом највише заинтересовани за „врели конфликт“. Зашто? Ростовски је о томе отворено говорио пре неколико година док је био министар финансија. Рат, и то рат великих размера финансијерима пружа могућност да се сакрију, да се у извесној мери заштите од последица краха западног финансијског система, од колапса економског система који се базира на огромном мешетарењу и долару. Јан Ростовски, који је формално шеф саветника премијера, у суштини се залаже за интересе међународних финансијских кругова и наравно, није представник пољске политике и пољског државног права.