Историчари и активисти невладиних организација упозоравају да су такве манифестације неспојиве са европском антифашистичком традицијом и да указују на опасност од оживљавања нацизма. Председник пољске партије Смена Матеуш Пискорски сматра да су такви маршеви део ширег покушаја ревизије историје балтичких држава.
„То је срамна традиција у државма Балтика, посебно у Естонији и Летонији. Догађаји овог типа дешавају се сваке године. Истовремено, они који желе да протестују против таквих маршева, по правилу, не добију дозволу у Летонији и Естонији у то време. Води се незванична погранична контрола. Претходних година, били су задржани посланици Европског парламента из Немачке, који су хтели да протестују поводом ових догађаја. Мислим да је ово још један покушај да се поново пише историја, да се на прво место ставе они који су повезани са колаборационистичком историјом Прибалтичких држава. Слична се прича данас, мада у већем обиму, понавља у Украјини“, наводи Пискорски.
Шеф невладине организације Центар за пружање правне помоћи „Москва-Руси“ Михаил Јофе каже да нема оправдања за учеснике оваквих скупова.
„Људи који су ратовали у јединицама ’Вафен СС‘ полагали су заклетву на верност Хитлеру и бранили су идеале национал-социјализма. То данас ничим не може бити оправдано и противречи пресуди Нирнбершког трибунала. Али руководство Летоније, као и данашњи политичари Украјине и Пољске, игноришу закључке до којих је трибунал дошао. 187 држава света се сложило са закључцима Нирнбершког трибунала, али то поменутим земљама не смета да прекрајају историју“, истиче Јофе.
Александар Гапоњенко, један од председника уједињеног конгреса руских заједница у Летонији и председник Института за европска истраживања иде корак даље у критикама литванских власти:
Према речима Гапоњенка, владајући режим у Летонији је етнократски, односно, представља ублажену форму национал-социјализма а овакве манифестације симболичног карактера су један од елемената државне политике.
„О томе се не говори увек отворено, због притиска Европе замагљује се суштина дешавања. Међутим, национал-радикали отворено показују да их штити држава и иду до споменика Слободе који је симбол земље, иду и носе државне заставе“, са жаљењем констатује овај активиста за људска права.
Аналитичар Александар Павић овако објашњава зашто нема реаговања Европе на маршеве неонациста:
„Европи не сметају нацисти ако су уперени против њених непријатеља, а на првом месту Срба и Руса. Имали смо оживљавање нацизма и фашизма почетком 90-их у бившој Југославији — тад ником нису сметали. И поновно појављивање иконографије из доба НДХ, балистичке иконографије, то ником није сметало, напротив, то су били савезници Запада. Тако и сад. Нема везе, све је дозвољено против Руса и Срба на првом месту, па и нацисти“.
Наднационалним структурама које воде ЕУ, сматра Павић, чак одговара оживљавање нацизма као агресивног импулса према Истоку.
„Имамо парадоксе у самој Украјини: јеврејског олигарха Игора Коломојског који финансира неонацисте који се боре против устаничких снага на истоку Украјине“, каже Павић.
Историчар Предраг Марковић указује да Европа показује блаконаклоност кад су у питању балтичке републике, па док се од Србије тражи да се за много мање злочине суочи са својом прошлошћу, да се каје, исказује жаљење због злочина 90-их година, балтичке републике које су биле најватренији савезници нацизма се ретко када опомињу због тога.
„Мало се зна да су у балтичким републикама извршени први примери Холокауста, да су заправо стотине хиљада совјетских Јевреја страдали од стране сарадника нациста у Естонији, Литванији и Летонији и да је заправо ту почео Холокауст. И наравно, иако се тврди да је ЕУ заснована на традицијама антифашизма, толеранција са којом се приступа неофашистичким манифестацијама у балтичким републикама или у Хрватској, Мађарској је нешто што је врло необично“, констатује Марковић.
Израелски публициста и друштвени активиста Авигдор Ескин скренуо је пажњу на сличан марш, који је пре неколико дана био одржан у Виљнусу, престоници суседне Литваније и који је, како каже, био пронацистички. Ескин упозорава да су окупљања неких СС ветерана из Литваније, Естоније подржала чак и њихова министарства одбране, те да се ствара својеврсна неонацистичка интернационала.
Посланик Комунистичке партије Чешке и Моравије Павел Ковачик истиче да је свако испољавање нацизма страшно, независно од свог облика, и позива ЕУ да оштро реагује на појаве неонацизма и прослављање режима на чијој су савести милион људских живота, посебно у години када се обележава 70 година од завршетка Другог светског рата.
