Лавров је, комантаришући иницијативу Кијева да од Савета безбедности УН и Савета ЕУ тражи спровођење међународне мировне операције на територији Украјине, рекао да је о томе потребно разговарати с обема странама у сукобу — украјинским властима и устаницима Луганска и Доњецка.
„Немамо ништа против тога да разматримо било који предлог, али потребно је разговарати са странама које учествују у конфликту — украјинским властима и устаницима Луганска и Доњецка“, изјавио је Лавров у интервјуу за Русију севодња.
Према његовим речима, то је зацртано и у минском пакету мера од 12. фебруара, где се наводи да обе стране треба да почну са повлачењем тешког наоружања, а надаље да се баве хуманитарним питањима, разменом заробљеника, ослобађањем незаконито ухапшених особа, хуманитарном помоћи, амнестијом, политичким процесом, успостављањем социјално-економских веза, исплатом социјалне помоћи, пензија и, наравно, уставном реформом.
Коментаришући интервју свог украјинског колеге Павела Климкина листу Комерсант, који је изјавио да је захтев за довођење мировне мисије у Донбас већ упућен Савету безбедности УН, Сергеј Лавров је рекао да та идеја на преговорима у Минску није била споменута.
Павел Климкин тврди да је питање мировне мисије на сусрету „Нормандијске четворке“ било постављено.
„Ја, као и сви остали, укључујући лидере држава, провео сам у Минску на ногама и без сна готово 17 сати и не сећам се да је то питање постављено“, рекао је Лавров.
Одговарајући на питање због чега се у документима из Минска та идеја никако не спомиње, Климкин је рекао да тамо нису били сви који би требало да донесу одлуку.
У Минску исто тако нису били ни сви који би требало да одлучују о ОЕБС-у, јер ОЕБС чини 57 држава. У сваком случају, то је било формулисано као иницијатива лидера 'Нормандијске четворке' и она је предата ОЕБС-у“, објаснио је Лавров и додао да у преговорима у Минску такође нису учествовали ни сви чланови Савета безбедности УН, што није спречило да то међународно тело усвоји нацрт резолуције коју су у Минску саставили представници Русије, Немачке и Француске.
„Заиста је некоректно говорити да у Минску нису били сви који треба да донесу одлуку о мировној операцији“, закључио је шеф руске дипломатије.
Лавров је, између осталог, указао на то да је мировна операција УН дуготрајан процес који подразумева сагласност Савета безбедности, формирање мисије, опремање, одлучивање о мандату и правилима понашања.
„Све то захтева време. Али најважнија у политичком процесу јесте сагласност обеју страна. Колико ми је познато, Луганск и Доњецк изричито се залажу за строго поштовање Минског споразума, а пре свега о проширењу и додатно, опремању специјалне посматрачке мисије ОЕБС-а“, изјавио је Лавров.
„За то су се заложили лидери Русије, Украјине, Француске и Немачке 12. фебруара у Минску, о томе су говорили и 2. марта током телефонске конференције.
У контактима министара иностраних послова 'Нормандијске четворке' ми недвосмислено подвлачимо важност појачавања напора да се испуни оно што је постављено као услов у Минску“.
Лавров је такође прокоментарисао могућност испоруке америчког наоружања Украјини.
„Полазимо од тога да већина Европљана ипак сличне планове сматра веома опасним, мада у Европској унији има оних који буквално подстичу све које могу да подстакну на испоруку наоружања. То је једнозначна линија која води слому минских договора, њихово директно нарушавање, с обзиром на то се да у документу, насупрот овоме, говори о повлачењу свег иностраног наоружања из Украјине“, нагласио је министар.
Лавров је такође подсетио да је још 21. фебруара 2014. у договору који су потписали Јанукович, Кличко, Јацењук и Тјагнибок, у присуству и уз гаранције министара иностраних послова Француске, Немачке и Пољске, било речи о разоружавању свих незаконитих војних формација.
„То није учињено. Као и раније, такве структуре, попут 'Десног сектора', просто одбијају да разговарају о томе коме треба да се потчине — они се потчињавају само себи. То се односи и на добровољачке батаљоне које су формирали и плаћају их украјински олигарси. Њихова потчињеност и спремност да испуњавају наредбе врховног главнокомандујућег изазивају огромна питања. Намеће се сумња да монопол на примену силе који у свакој нормалној земљи треба да има врховни командант оружаних снага, почиње да се губи. Данас се тај принцип, кључан за сваку демократију, у Украјини не примењује“, подвукао је Сергеј Лавров.
