Бесмртна легенда: Бољшој театар

Пратите нас

Чувени руски Бољшој тератар отворен је у Москви 18. јануара 1825. године. Он је један од најреномиранијих и највећих оперских и балетских театара. Током своје историје, Бољшој театар је био уништаван ватром, обнављан и реконструисан неколико пута, али је одувек симбол Русије и Москве, као и центар руског културног живота.

© East News / Arnout/ Fine Art ImagesПрвобитна зграда будућег Бољшој театра отворена је 17. марта, 1776. године.
Изнад: Стара зграда Бољшог театра с почетка 19. века.
Бесмртна легенда: Бољшој театар - Sputnik Србија
1/16
Првобитна зграда будућег Бољшој театра отворена је 17. марта, 1776. године.
Изнад: Стара зграда Бољшог театра с почетка 19. века.
© East News / Universal History Archive/Universal Images GroupЗграда је уништена у пожару 8. октобра 1805, али је обновљена 13. априла 1808. године.
Изнад: Слика која представља цара Александара током извођења представе 1856. године.
Бесмртна легенда: Бољшој театар - Sputnik Србија
2/16
Зграда је уништена у пожару 8. октобра 1805, али је обновљена 13. априла 1808. године.
Изнад: Слика која представља цара Александара током извођења представе 1856. године.
© East News / Archive Photos/ Image StateСадашња зграда позоришта подигнута је између 1821. и 1824. године.
Бесмртна легенда: Бољшој театар - Sputnik Србија
3/16
Садашња зграда позоришта подигнута је између 1821. и 1824. године.
© AFP 2023 / NATALIA KOLESNIKOVAТеатар је отворен 18. јануара 1825. године.
Бесмртна легенда: Бољшој театар - Sputnik Србија
4/16
Театар је отворен 18. јануара 1825. године.
© Sputnik / Vitaliy Belousov / Уђи у базу фотографијаУ почетку, Бољшој театар је представљао само руске позоришне радове, али су 1840. године и страни уметници уврштени у његово деловање.
Бесмртна легенда: Бољшој театар - Sputnik Србија
5/16
У почетку, Бољшој театар је представљао само руске позоришне радове, али су 1840. године и страни уметници уврштени у његово деловање.
© AFP 2023 / ALEXANDER NEMENOVГодине 1843. предузети су обимни радови на реконструкцији, али је зграда 1853. године претрпела велики пожар. Након нове обнове 1856. поново је отворена.
Изнад: Радник на врху зграде чисти скулптуру двоколица из 1856. године.
Бесмртна легенда: Бољшој театар - Sputnik Србија
6/16
Године 1843. предузети су обимни радови на реконструкцији, али је зграда 1853. године претрпела велики пожар. Након нове обнове 1856. поново је отворена.
Изнад: Радник на врху зграде чисти скулптуру двоколица из 1856. године.
© Sputnik / Mikhail Voskresenskiy / Уђи у базу фотографијаПреименовање у Државни академски Бољшој театар збило се 7. децембра 1919. године. Неколико дана касније, покушај да се театар потпуно затвори је био неуспешан.
Изнад: Унутрашњост Бољшог театра.
Бесмртна легенда: Бољшој театар - Sputnik Србија
7/16
Преименовање у Државни академски Бољшој театар збило се 7. децембра 1919. године. Неколико дана касније, покушај да се театар потпуно затвори је био неуспешан.
Изнад: Унутрашњост Бољшог театра.
© Sputnik / Yuryi Abramochkin / Уђи у базу фотографијаЗаједно са помоћним зградама, Нова сцена формира јединствени позоришни комплекс Бољшог театара.
Изнад: Сцена из балета „Лабудово језеро“.
Бесмртна легенда: Бољшој театар - Sputnik Србија
8/16
Заједно са помоћним зградама, Нова сцена формира јединствени позоришни комплекс Бољшог театара.
Изнад: Сцена из балета „Лабудово језеро“.
© AFP 2023 / YURI KADOBNOVОд 2005. до 2011. године позориште је било затворено због реконструкције, која је била најобимнија до сада. Реновирање је укључило побољшање акустике и рестаурацију оригиналног декора.
Изнад: Сцена из балета „Успавана лепотица“.
Бесмртна легенда: Бољшој театар - Sputnik Србија
9/16
Од 2005. до 2011. године позориште је било затворено због реконструкције, која је била најобимнија до сада. Реновирање је укључило побољшање акустике и рестаурацију оригиналног декора.
Изнад: Сцена из балета „Успавана лепотица“.
© Sputnik / Alexander Vilf / Уђи у базу фотографијаПозориште је поново отворено октобра 2011. године концертом најпризнатијих светских уметника.
Изнад: наступ оргуљашког оркестра Бољшог театра.
Бесмртна легенда: Бољшој театар - Sputnik Србија
10/16
Позориште је поново отворено октобра 2011. године концертом најпризнатијих светских уметника.
Изнад: наступ оргуљашког оркестра Бољшог театра.
© Sputnik / Vladimir Fedorenko / Уђи у базу фотографијаБољшој театар и Бољшој опера су међу најстаријим и најугледнијим оперским и балетским ансамблима на свету.
Изнад: Сцена из балета „Иван Грозни“.
Бесмртна легенда: Бољшој театар - Sputnik Србија
11/16
Бољшој театар и Бољшој опера су међу најстаријим и најугледнијим оперским и балетским ансамблима на свету.
Изнад: Сцена из балета „Иван Грозни“.
© AFP 2023 / NATALIA KOLESNIKOVAБољшој театар броји преко 200 играча и у свету је међу најбројнијим ансамблима.
Изнад: Проба балетских играча.
Бесмртна легенда: Бољшој театар - Sputnik Србија
12/16
Бољшој театар броји преко 200 играча и у свету је међу најбројнијим ансамблима.
Изнад: Проба балетских играча.
© Sputnik / Evgeny Biyatov / Уђи у базу фотографијаОд свог настанка, Бољшој је повезан са балетом. Марта 1877. године премијерно је приказан балет „Лабудово језеро“ Петра Иљича Чајковског.
Изнад: Борис Нисан, најстарији обућар у позоришту.
Бесмртна легенда: Бољшој театар - Sputnik Србија
13/16
Од свог настанка, Бољшој је повезан са балетом. Марта 1877. године премијерно је приказан балет „Лабудово језеро“ Петра Иљича Чајковског.
Изнад: Борис Нисан, најстарији обућар у позоришту.
© AFP 2023 / IVAN NOVIKOVОперска трупа Бољшог театра највичнија је извођењу класика руске опере. Многи опере страних композитора су такође извођене у овом позоришту.
Изнад: Лајт-шоу на фасади зграде током интернационалног фестивала „Circle of Light“.
Бесмртна легенда: Бољшој театар - Sputnik Србија
14/16
Оперска трупа Бољшог театра највичнија је извођењу класика руске опере. Многи опере страних композитора су такође извођене у овом позоришту.
Изнад: Лајт-шоу на фасади зграде током интернационалног фестивала „Circle of Light“.
© Sputnik / Alexander Vilf / Уђи у базу фотографијаЛеонид Собинов, Антонина Незхаданова, Галина Вишневскаја, као и многи други чувени певачи наступали су на сцени Театра.
Изнад: Званични амблем ФИФА Светског купа 2018. године, који ће бити одржан у Русији, пројектован на згради Бољшог театра.
Бесмртна легенда: Бољшој театар - Sputnik Србија
15/16
Леонид Собинов, Антонина Незхаданова, Галина Вишневскаја, као и многи други чувени певачи наступали су на сцени Театра.
Изнад: Званични амблем ФИФА Светског купа 2018. године, који ће бити одржан у Русији, пројектован на згради Бољшог театра.
© Sputnik / Vladimir Pesnya / Уђи у базу фотографијаОркестар Бољшог театра је виртуозан ансамбл. Одржава повремене концерте класичне музике и снима их.
Изнад: Фонтана изнад Позоришног трга.
Бесмртна легенда: Бољшој театар - Sputnik Србија
16/16
Оркестар Бољшог театра је виртуозан ансамбл. Одржава повремене концерте класичне музике и снима их.
Изнад: Фонтана изнад Позоришног трга.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала