Чувени руски Бољшој тератар отворен је у Москви 18. јануара 1825. године. Он је један од најреномиранијих и највећих оперских и балетских театара. Током своје историје, Бољшој театар је био уништаван ватром, обнављан и реконструисан неколико пута, али је одувек симбол Русије и Москве, као и центар руског културног живота.
1/16
© East News / Arnout/ Fine Art Images
Првобитна зграда будућег Бољшој театра отворена је 17. марта, 1776. године.
Изнад: Стара зграда Бољшог театра с почетка 19. века.
Изнад: Стара зграда Бољшог театра с почетка 19. века.
2/16
© East News / Universal History Archive/Universal Images Group
Зграда је уништена у пожару 8. октобра 1805, али је обновљена 13. априла 1808. године.
Изнад: Слика која представља цара Александара током извођења представе 1856. године.
Изнад: Слика која представља цара Александара током извођења представе 1856. године.
3/16
© East News / Archive Photos/ Image State
Садашња зграда позоришта подигнута је између 1821. и 1824. године.
4/16
© AFP 2023 / NATALIA KOLESNIKOVA
Театар је отворен 18. јануара 1825. године.
У почетку, Бољшој театар је представљао само руске позоришне радове, али су 1840. године и страни уметници уврштени у његово деловање.
6/16
© AFP 2023 / ALEXANDER NEMENOV
Године 1843. предузети су обимни радови на реконструкцији, али је зграда 1853. године претрпела велики пожар. Након нове обнове 1856. поново је отворена.
Изнад: Радник на врху зграде чисти скулптуру двоколица из 1856. године.
Изнад: Радник на врху зграде чисти скулптуру двоколица из 1856. године.
Преименовање у Државни академски Бољшој театар збило се 7. децембра 1919. године. Неколико дана касније, покушај да се театар потпуно затвори је био неуспешан.
Изнад: Унутрашњост Бољшог театра.
Изнад: Унутрашњост Бољшог театра.
Заједно са помоћним зградама, Нова сцена формира јединствени позоришни комплекс Бољшог театара.
Изнад: Сцена из балета „Лабудово језеро“.
Изнад: Сцена из балета „Лабудово језеро“.
9/16
© AFP 2023 / YURI KADOBNOV
Од 2005. до 2011. године позориште је било затворено због реконструкције, која је била најобимнија до сада. Реновирање је укључило побољшање акустике и рестаурацију оригиналног декора.
Изнад: Сцена из балета „Успавана лепотица“.
Изнад: Сцена из балета „Успавана лепотица“.
Позориште је поново отворено октобра 2011. године концертом најпризнатијих светских уметника.
Изнад: наступ оргуљашког оркестра Бољшог театра.
Изнад: наступ оргуљашког оркестра Бољшог театра.
Бољшој театар и Бољшој опера су међу најстаријим и најугледнијим оперским и балетским ансамблима на свету.
Изнад: Сцена из балета „Иван Грозни“.
Изнад: Сцена из балета „Иван Грозни“.
12/16
© AFP 2023 / NATALIA KOLESNIKOVA
Бољшој театар броји преко 200 играча и у свету је међу најбројнијим ансамблима.
Изнад: Проба балетских играча.
Изнад: Проба балетских играча.
Од свог настанка, Бољшој је повезан са балетом. Марта 1877. године премијерно је приказан балет „Лабудово језеро“ Петра Иљича Чајковског.
Изнад: Борис Нисан, најстарији обућар у позоришту.
Изнад: Борис Нисан, најстарији обућар у позоришту.
14/16
© AFP 2023 / IVAN NOVIKOV
Оперска трупа Бољшог театра највичнија је извођењу класика руске опере. Многи опере страних композитора су такође извођене у овом позоришту.
Изнад: Лајт-шоу на фасади зграде током интернационалног фестивала „Circle of Light“.
Изнад: Лајт-шоу на фасади зграде током интернационалног фестивала „Circle of Light“.
Леонид Собинов, Антонина Незхаданова, Галина Вишневскаја, као и многи други чувени певачи наступали су на сцени Театра.
Изнад: Званични амблем ФИФА Светског купа 2018. године, који ће бити одржан у Русији, пројектован на згради Бољшог театра.
Изнад: Званични амблем ФИФА Светског купа 2018. године, који ће бити одржан у Русији, пројектован на згради Бољшог театра.
Оркестар Бољшог театра је виртуозан ансамбл. Одржава повремене концерте класичне музике и снима их.
Изнад: Фонтана изнад Позоришног трга.
Изнад: Фонтана изнад Позоришног трга.
