Поводом увезивања санкција са поштовањем Mинског споразума, руски политиколог Марија Воскањан упозорава да су у Бриселу склони томе да за кршење минских споразума стално оптужују само руску страну.
Још ниједном нисмо чули да западни партнери изразе незадовољство Украјином, мада Кијев ништа не предузима за реализацију „Минска 2“: на пример, последње законе Раде категорички не прихватају представници Доњецка и Луганска.
У ситуацији када нас оптужују независно од реалног стања, не видим могућности за колективно одустајање од санкција. Стиче се утисак да низ европских земаља једноставно из принципа жели да постигне раскид економских веза са Русијом, мада то штети њима самима. У Русији је то назива „у инат мами нек ми се смрзну уши“.
Позитиван знак је то што се чују гласови против санкција. Значи, не могу се сви натерати да чине оно што је неповољно по њих саме ради неких апстрактних интерса, који чак највероватније нису европски. Али не треба рачунати на то да они могу да преломе став Брисела.
