Истраживање које је спровела Међународна агенција за храну рангирало је Србију на 47. место од 180 земаља по количини и квалитету ресурса воде, наводи Радио-телевизија Србије.
Србија, с друге стране, воду троши нерационално. Месечно по глави становника потрошимо двоструко више воде од просечног Француза.
Пијаћом водом се перу улице, заливају баште, а у Србији скоро да не постоји ниједно постројење за прераду отпадних комуналних вода. Наше реке са собом носе све, од пластике до јаловине. Ако Србија жели у Европску унију, ту слику мора да промени.
„Урађен је план за заштиту вода од загађења који врло тачно, јасно и прецизно одређује које су то количине, ког квалитета, колико ће нас то коштати и када ћемо то урадити“, објашњава в. д. директора Дирекције за воде Наташа Милић.
Много је оних који од воде живе. Они који је експлоатишу у Србији запошљавају више д 4.000 људи. Иако накнада за коришћење није повећана како је најављивано пет до седам одсто, већ 1,7 одсто, пред произвођачима је тешка година.
„Због конкурентности у извозу, ми пракрично видимо простор да се смањење надокнада надомести тако што ћемо ми продати више, што ће држава узети више од наших надокнада, али више на већи волумен, а не више у процентима на постојећи“, каже председница Удружења произвођача минералних вода Зорица Вукчевић.
Процене стручњака су да ће до 2025. године две трећине човечанства осетити озбиљан недостатак воде, јер 2,5 милијарди људи нема елементарне санитарне услове, а 1,1 милијарда људи нема приступ пијаћој води.
