Аналитичари засад немају јасан одговор на питање да ли ће Србија морати да бира између пријатељства са Русијом и чланством у Европској унији.
Без уступака
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић напомиње да се Србија већ дуже време налази под притиском, иако се то негира од стране званичног Београда.
„Чињеница је да се Србија стално суочава са захтевима Брисела и Вашингтона да се дистанцира од Русије. Можда не говоре одмах о санкцијама, али о некој врсти захлађења односа да“, рекао је Анђелковић.
Београд, према његовим речима не би требало да пристане на нови „захтев“ да се прекине и војна сарадња са Русијом, јер ако направи и најмањи уступак, сутра ће се суочавати са још већим уступцима.
„Најсигурнија одбрана нам је да генерално инсистирамо на избалансираности своје спољне политике са Русијом и, коначно, да инсистирамо на статусу војне неутралности, која подразумева паралелне везе не само са НАТО-ом, већ и са Русијом, односно са Организацијом за колективну безбедност и сарадњу, условно речено, Руским војним савезом“, мишљења је Анђелковић.
Он подсећа да је Србија потписала Индивидуални акциони план са НАТО-ом, што значи да је сарадња са овом организацијом подигнута на виши ниво, додуше, напомиње он, на ниво који засад толерише нашу резолуцију о неутралности.
„С друге стране, потпуно је недопустиво да се запостави ово мало војне сарадње које имамо са Русијом. Тако да је овим новим захтевом само допуњена цела прича, али на Београду је да смирено пређе преко тога и да не прави такве уступке, јер они би били усмерени, не против Русије, већ против Србије. Рушили би политику која је званична, а то је политика међународне избаланисираности и војне неутралности“, убеђен је Анђелковић.
Додуше, и министар спољних послова Србије Ивица Дачић уверава нас да сарадња Србије са обе стране (НАТО и Русија) не угрожава нашу неутралност и подсетио да наша земља изводи војне вежбе и са једном и другом страном. И сам премијер Србије Александар Вучић по овом питању, има, рекло би се чврст став, тврдећи да ће Србија наставити да напредује на свом европском путу и да ће сачувати традиционално пријатељство са Руском Федерацијом.
Професор на Факултету за безбедност Зоран Драгишић сагласан је са чињеницом да поруке посланика Европског парламента немају никаква извршна овлашћења јер, подсећа он, Србија није чланица ЕУ, па да има неке преузете обавезе на себе.
„Србија је, међутим, кандидат за ЕУ која још увек није отворила нека преговарачка поглавља тако да су ставови који су изнети од стране посланика европског парламента политичке поруке које долазе из Брисела. Постали смо кандидати за пријем у ЕУ и сасвим је јасно да не можемо да будемо и чланица ЕУ и радимо неке ствари које су политички потпуно другачије од ЕУ“, рекао је Драгишић.
Према његовим речима, Србији се засад толерише што није увела санкције Русији, јер у овом тренутку на то није ни обавезна, али заједничке војне вежбе са Русијом у ситуацији када је читава ЕУ увела санкције Русији због ситуације у Украјини, из Брисела се не може тумачити позитивано.
„Србија јесте суверена држава и може да одлучи шта год хоће, поготову што у овом тренутку немамо никакве обавезе ка ЕУ. Ако хоћемо, можемо и да одустанемо од прикључења. С друге стране, ако смо већ аплицирали да постанемо чланица ЕУ, на нама је да усклађујемо политику са њима. Осим ако од Русије не набављамо неку војну технику, па нам је потребна обука у вези са тим, не видим смисао војне вежбе са Русијом осим гурања прста у око Бриселу“, уверен је Драгишић.
Без санкиција
Шта је за Србију најбоље у овој ситуацији, бивши министар одбране и министар полиције „владе у сенци“ Демократске странке Драган Шутановац каже да Србија треба да гледа свој интерес и да пронађе начин да избегне проблеме у којима, као по старом правилу, када се туку слонови — трава страда.
„Свакако да Србија није битан фактор нити Европске уније нити Руске Федерације али, с друге стране, Србија треба све да учини да се не замери ни једној ни другој страни, тако да остане што је могуће више неутрална у ситуацији у којој се тренутно налази“, каже он.
Према његовим речима, српски интереси јесу да настави даље ка европским интеграцијама, али су нам интереси и да се не покваре односи са Руском Федерацијом, као и да те традиционално добре односе који постоје задржимо и унапредимо у мери у којој је то могуће.
Он се слаже да је питање одржавања самих војних вежби у овом тренутку заиста јако дискутабилно питање, пре свега зато што тражи одговоре на још неколико потпитања; која је сврсисходност, зашто сада и да ли то мора сада да се одржи, имајући у виду војни конфликт који постоји у Украјини.
„Мислим да Србија и ту треба да покуша да се не ставља ни на једну страну, односно, мимо одлуке Уједињених нација и званичне политике коју заступа и премијер Вучић а то је да подржавамо јединствену Украјину“, каже Шутановац.
Он уједно наглашава да је велика одговорност на Влади Србије да избегне увођење санкција и додаје да „да би министарство спољних послова морало да нађе решење за проблеме у којима се налазимо, како бисмо избегли још веће проблеме у које можемо да упаднемо.
„Треба да избегнемо да уводимо санкције било коме, поготову што је и наша земља својевремено била под ударом санкција, али исто тако сматрам да је непотребно да изводимо било какве војне вежбе које у овом тренутку не могу да допринесу нити побољшању борбене готовости наше војске, нити неком посебном угледу, већ нам напросто стварају проблеме на Западу“, тврди Шутановац.
Шеф српске дипломатије Ивица Дачић поновио је недавно да је Србија војно неутрална и да не постоји намера да постане чланица НАТО-а, а повод за ову изјаву је писање штампе на шта се све Београд обавезао потписивањем ИПАП споразума са Северноатлантском алијансом.
Нама се засад толерише што нисмо увели санкције Русији, јер у овом тренутку на то нисмо ни обавезни, али што се тиче заједничке војну вежбе са Русијом, Дачић је нагласио да је циљ Србије да гради партнерске односе са свима, подсетивши да наша земља има исти статус посматрача и у Организацији за колективну безбедност и сарадњу (ОДКБ), који предводи Русија.
