За време тих тешких 78 дана, који су однели 2.500 живота а Србију економски осакатили за 30 милијарди долара Дани је командовао трећим дивизионом 250. ракетне бригаде противваздушне одбране.
Дани се пет година касније повукао из војске и сада живи у селу Скореновци код Ковина са женом и троје деце, где води породичну фирму.
„За један тако добар резултат је пре свега неопходно имати јако добру послугу и исправну технику. Ми смо те вечери уочили тај циљ на довољној удаљености, а када је потпуно одређена његова координата и пошто су се стекли услови за лансирање ракете, одмах сам наредио да се лансирају две ракете типа Нева. Те ракете су полетеле и на висини од око осам километара дошло је до експлозије бојевих глава и авион је био уништен. Пилот се, наравно, спасао, а потом су његови дошли да га евакуишу“.
Золтан Дани каже да је то био уједно и његов први сусрет са америчким пилотом Дејлом Зелком. А други, мирнодопски, догодио се 2011. године, на идеју редитеља Жељка Мирковића, у његовој пекари у Скореновцима.
„Када смо снимали овај први документарни филм о томе како је оборен Ф-117, догодила се једна несвакидашња сцена. Наиме, док смо мој син и ја седели испред компјутера и гледали један интервју који је тај пилот дао америчким медијима, син ме упитао шта бих ја урадио кад бих срео тог пилота? Нашао сам се затечен, али без много размишљања одговорио сам му да бих га највероватније одвео на пиће“.
Золтан каже да су он и Дејл Зелко након снимања документарног филма постали јако добри пријатељи и веома често се дописују путем електронске поште. Крајем године Золтан са својом породицом планира да отпутује у Америку како би се поново срео са старим пријатељем Американцем.
Золтан Дани се после сјајне професионалне каријере, због притисака са војног врха, повукао из војне службе у своју кућу у Скореновцима, где је отворио пекару како би обезбедио себи и својој породици нормалан живот. Данас, поред пекаре, Золтан води и малу фирму и планира да прошири сферу пословања чим му деца заврше факултете.
„Најстарији син је већ преузео део активности наше фирме, млађи син завршава школу за пекара-посластичара, те ће он преузети да води пекару. Ћерка, са друге стране, ускоро завршава пољопривредни факултет и постаће технолог за прераду хране, тако да ћемо добити појачање и у том сегменту“.
Золтан Дани поручује да је мир међу народима и државама најбитнија ствар и да свако треба да научи да је боље ширити искрене пријатељске односе него ратнохушкачке.
Дејл Зелко и Золтан Дани су, како је рекао, у том рату били војници, а после рата само људи који се боре за мир. „Кад неко доживи рат и све његове страхоте, схвати сву бесмисленост разарања“, додаје Золтан.
Напад на СР Југославију почео је 24. марта 1999. године, око 20 часова. Деветнаест земаља Алијансе, без одобрења Савета Безбедности Уједињених нација, обрушило се најпре на касарне и противваздушну одбрану Војске Југославије.
Током 78 дана и ноћи бомбардовања у 30.000 ваздушних налета испаљено је више од 50.000 пројектила. Страдало је 2.500 људи, од којих 500 цивила, међу њима 79 деце. Рањено је 12.500 становника. Током напада тешко су разорени инфраструктура, привреда, школе, здравствени центри, споменици културе, али и медијске куће.
