Сарадник Института за међународну политику и привреду Слободан Јанковић каже да је у општој кризи и хаосу на Блиском истоку који гори, јасно да је ојачао Иран. Он подсећа да су шиити у Ираку већина, и да је Исламска држава нагло ојачала када се америчка војска повукла и када терористички напади нису били довољно јаки да уздрмају режим у тој земљи.
„То је био изговор Америци да се врати на терен. Било им је потребно да се врате и због тога што је иранска војска такође, индиректно, ушла у Ирак. Од тада се спекулише о новом развоју иранско-америчких односа у чијој позадини теку преговори око нуклеарног споразума са Ираном. Најновија рунда тих преговора кренула је јутрос, упоредо са интервенцијом у Јемену“, примећује Слободан Јанковић.
Јемен је стратешки важан јер контролише пролаз Баб Ел Мандеб, трговачки пут из Индијског океана у Црвено море и даље ка Средоземљу. Ако би шиити контролисали тај пролаз, делимично би контролисали и трговину нафтом, каже Јанковић.
„Иран већ заузима источну половину Персијског залива и може да осујети трговину нафтом која се одвија танкерима. Зато је за Сједињене Америчке Државе и Велику Британију неприхватљиво да Иран има посредну контролу над ова два важна правца. Саудијска арабија и друге арапске монархије плаше се Ирана јер је војно моћнији, има више становника и стабилнији режим. С те стране, сама Саудијска Арабија потенцијално се осећа угоржено, зато што на северу има Ирак, који је већински шиитски“, каже Јанковић.
Он подсећа да јеу нафтних налазишта Саудијске Арабије највише у региону који је већински насељен шиитима, па би се та земља, ако шиити преузму власт у Јемену, на неки начин, осећала окруженом. Веома је занимљива чињеница да се Египат, који има независну политику, укључио у ову операцију. Остаје да се види зашто се одлучио на тај корак, каже Слободан Јанковић за Спутњик.
