Приче о потреби и оправданости промене Устава Србије почеле су већ следећег дана после његовог доношења 2006. Последњих година готово све политичке странке, неке невладине организације, али и поједини интелектуалци, па чак и они који се могу назвати „уставобранитељима“, имају једино спорење око тога које делове највишег правног акта би требало променити.
Главне замерке и недостаци
Проблеми или недостаци које напомињу критичари важећег Устава полазе од статуса аутономних покрајина Косово и Метохија и Војводина, превелике централизације, односно потребе за децентрализацијом како државе тако и изборног система, овлашћења председника државе, типа управљања у влади, помињу већу улогу националних савета, неадекватно регулисана људска права, заштиту података, злоупотребе интернета…
Поједини правни стручњаци залажу се и за расписивање избора за уставотворну скупштину.
Такође, један од услова за чланство у Европској унији су и измене уставног и законског оквира, који би гарантовали независност судија и тужилаца.
Радна група, коју је пре годину дана формирала Комисија за реформу правосуђа, направила је недавно прву верзију сугестија решења која би требало да умањи политички утицај у процесу избора председника судова, судија, јавних тужилаца, односно заменика јавних тужилаца, као и чланова Високог савета судства и Државног већа тужилаца.
Бивши судија Врховног суда Србије Зоран Ивошевић каже за Спутњик да, иако у Уставу пише да је судска власт независна, а не само самостална, у политички осетљивим предметима се врше притисци.
„И то није од јуче. Од Брозовог времена, па до данашњих дана то траје. Зато би Устав ту морао да буде много прецизнији и приврженији систему поделе власти“, прецизира Ивошевић.
Милан Јовановић, професор Политичког система на Факултету политичких наука, констатује како су важећи Устав писали правници, али под притиском политичара, те да мора да претрпи темељну уставно-правну редакцију како се не би догађало да постоје нелогичности попут недоумице коме одговара министар: председнику владе или скупштини, јер се то на два места у Уставу различито уређује.
„Следећи елемент који ће сигурно претрпети промену јесте позиција народног посланика. Чувени члан 102, став 2 каже да посланик може под условима утврђеним законом пренети свој мандат странци са чије листе је изабран, што се тумачи као укидање слободног мандата“, додаје Јовановић.
Положај аутономних покрајина и питање преамбуле
Слободан Орловић, професор Правног факултета у Новом Саду, тврди за Спутњик да није присталица ни свакодневне приче о промени устава, а камоли честог мењања устава.
Он додаје да важећем Уставу није дата шанса да заживи и да проба да уреди друштвене услове.
„Оно што највише боли оне који причају о промени Устава јесте територијални интегритет Србије. Наводно, Устав не одговара реалном стварном животу, па треба мењати и одредбе нормативног дела и одредбе преамбуле које се тичу аутономне покрајине Косово и Метохија“, констатује Орловић.
Он подсећа да се говори и о томе да Устав треба мењати с обзиром на непостојање тзв. интегративне клаузуле, где би се прихватио примат међународног права у односу на домаће право.
„Дакле, устав не би био највиши акт у домаћем систему, већ би ту били међународни, конкретно прописи ЕУ, и то би била обавезна фаза на путу ка ЕУ“, прецизира Орловић.
Овлашћења председника Србије и увођење канцеларског типа владе
Професор Орловић сматра да би избор председника требало да остане на непосредним изборима јер, по њему, представља јединство државе и на неки начин грађани могу да се поистовете, бар делом, са једном личношћу.
„Председник изабран у парламенту је заправо само бледа политичка фигура или сенка која је у потпуности иза владе“, сматра Орловић.
С друге стране, према професору Милану Јовановићу, новим уставним променама требало би изменити позицију шефа државе. Или је претворити у јаку фигуру у извршној власти и дати јој ингеренције, или га не бирати непосредно, већ у парламенту.
Јовановић истиче и да би уставним променама могао да се уведе канцеларски принцип рада владе, односно да када се једном влада конституише, председник владе има право да бира министре и не иде поново пред парламент, него само обавести парламент када је заменио неког министра.
Регионализацијација државе и децентрализација власти
Младен Јовановић из невладине организације „Национална коалиција за децентрализацију“ каже за Спутњик како је неопходно да Србија размотри своју територијалну организацију и поново приступи реорганизацији, првенствено из економског и разлога праве, одрживе експлоатације природних ресурса.
С друге стране, Милан Јовановић истиче како регионализација звучи демократски, али да она може да се изврне у своју супротност и нагласи независност појединих делова, подстакне сепаратизам али и да доведе до задужености.
„Имате студије које упозоравају да су децентрализоване државе које су давале регијама право да узимају међународне кредите, задужене управо на тај начин“, прецизира Јовановић.
Промена изборног система
Потпредседница Владе и министарка државне управе Кори Удовички предложила је да би најбоље било да грађани директно гласају за појединце, а да се мандати пропорционално распоређују.
Младен Јовановић из невладине организације „Национална коалиција за децентрализацију“ подсећа да је огромна разлика у квалитету живота између најразвијених и најнеразвијених места у Србији.
„Нажалост, у парламенту већ годинама имамо присуство посланика из већих, развијених средина, тако да и политике које се доносе и посланици у парламенту нису баш у стању да препознају реалне потребе најугроженијих места. На тај начин, у овом тренутку, у садашњем сазиву парламента, недостају представници 96 општина и градова, односно милион и по становника“, прецизира Младен Јовановић за Спутњик.
Према Ђорђу Вуковићу из ЦЕСИД-а проблем изборног система у Србији је непостојање репрезентативности, одговорности посланика, али и погрешан избор политичке елите. Он констатује како је кључни проблем у томе што грађани не бирају своје посланике, већ то ради политичка странка.
„Наша идеја је да процес гласања буде већински, да грађани знају тачно име и презиме човека за кога гласају, а да обрачунска формула на крају, укупно збрајање гласова, буде на исти начин као што је сада, у моделу пропорционалне изборне формуле. Дакле, да странка која освоји приближно 50 одсто гласова, има приближно 50 одсто мандата“, прецизира Вуковић.
Разлози промене и широки консензус
Стручњаци су сагласни да разлози промене Устава морају бити темељно и пажљиво проучени јер је он базични документ који државу чини политичком заједницом, те због тога мора бити заснован на принципима који су прихватљиви за све.
Због тога, истичу, веома је важно да се чује глас свих странака, чак и ванпарламентарних, јер је то једини начин да се добије квалитетан устав и широка подршка.
