Репутација Кине на светском тржишту оружја је почела да се ствара крајем 80-тих година 20.века. Тада су се локална кинеска предузећа први пут сусрела са падом производње јер су се смањиле унутрашње потребе. Због ових околности, кинеска предузећа су почела да се боре за своје место на светском тржишту.
Некада било јефтино, више нема разлога
Цена радне снаге у Кини је тада била невероватно ниска, чак и по мерилима земаља у развоју. Кина је тада имала прилично једноставне системе масовне производње који су били створени у периоду од 1950–1970. Због тога је добила репутацију земље која може да тргује оружјем (не)легално и да испоручује велике партије по ниским ценама.
Без обзира на оштри пад кинеског извоза оружја током 90-тих година 20. века, репутација коју је до тада имала, остала је. У међувремену су економски и политички фактори, који су подгревали ту репутацију, нестали.
Пре свега, нема више никаквих посебних разлога да кинеско оружје и даље буде јефтино. Плате у кинеској индустрији брзо расту. У одређеним секторима кинеске одбрамбене индустрије, на пример у авијационој или ракетној индустрији, плате су на нивоу оних у источној Европи и настављају да расту.
Војни буџет за истраживања
Осим тога, кинеска војна индустрија одавно не зависи од извоза оружја.
Кинески војни буџет достиже 144 милијарде долара и тек свега нешто мање од трећине се користи за куповину серијске технике и наоружања.
Већи део буџета се користи за научна истраживања и разраде нових достигнућа. У поређењу са овим сумама војни извоз чини сасвим мали део.
И коначно, кинески систем контроле извоза постао је суштински строжи. Сада свака испорука оружја мора проћи кроз тростепени систем контроле да би се добило одобрење.
Кинески извоз оружја ће у наредним годинама највероватније само расти. То ће бити плански процес, тесно повезан са растом кинеског политичког и економског утицаја у разним деловима света.
Извоз оружја ће убудуће за Кину бити инструмент јачања престижа и утицаја (н)ове супердржаве.
