Преговарачи у овом тренутку раде на документу који треба да ограничи нуклеарни програм Ирана. Техеран је спреман да на то пристане под суловом да се укину санкције. Очекује се да ће детаље споразума објавити шефица дипломатије ЕУ Федерика Могерини и ирански министар спољних послова Мухамед Џавад Зариф.
Експерти с којима је разговарао персијски Спутњик сматрају да би успех преговора озбиљно утицао на националну, регионалну и међународну економију. Већ сада се може рећи ко би од тога имао највише користи.
Саџад Тајери, политички коментатор иранског информационо-аналитичког портала иранианполицy.нет, сматра да ће поред Ирана, највећу корист имати земље ЕУ и можда Југоисточне Азије, које ће добити приступ новим изворима енергената и новом великом тржишту:
„У случају укидања санкција, иранска економија ће се отворити не само за традиционалне партнере — блискоисточне и европске, већ ће постати доступна за сарадњу земљама Југоисточне Азије, прошириће трговинске везе са Кином. Наравно, у првом реду ћемо бити сведоци повећања извоза иранске нафте.“
Кад је реч о иранској нафти, према наводима иранске новинске агенције „ИРИБ“, Иран чува преко 20 милиона барела сирове нафте у супертанкерима, који су усидрени у иранским лукама, пошто су још на снази западне санкције за извоз иранске нафте. Према мишљењу неких аналитичара, нафта ускладиштена у танкерима биће упућена потрошачима чим буде постигнут договор о иранском нуклеарном програму на преговорима са светским силама, после чега ће економске санкције против Ирана постепено бити укинуте. Према подацима института Томсон Ројтерс, прошлог месеца у лукама је стајало 14 супертанкера, девет је било потпуно напуњено сировом нафтом, а остали отприлике 60 одсто. Поред тога, Иран изнајмљује нафтна складишта у Кини, где се такође чува иранска нафта.
Остаје да се постигне договор са „шесторком“. За сада цене нафте и даље падају у очекивању прелиминарне одлуке о нуклеарном програму Ирана, што може да доведе до ублажавања санкција и пуштања веће количине иранског „црног злата“ на светска тржишта. Између осталог, међу иранским експертима влада мишљење да ће се укидање санкција у великој мери одразити на економију Исламске Републике, али не и региона. Економију региона одређују други фактори и цена нафте ће од њих зависити, каже политиколог, члан уредничког колегијума Иранског научно-истраживачког центра за проблеме Евроазије Реза Хоџат Шамами:
„Један од њих су догађаји у блискоисточном региону, између осталог побуне у Јемену, које могу да захвате читав регион и суштински да утичу на промену цене нафте.“
Припремајући се за укидање санкција, Иран активно разматра различите начине извоза природног гаса. О спремности ИРИ да испоручује гас у Европу говорио је на лето 2014. године и заменик иранског министра за нафту Али Маџеди. Узимајући у обзир да Европа жели да диверсификује изворе куповине енергената, Иран може да задовољи део потреба континента за гасом, објаснио је он. Господин Маџеди је саопштио да су Европљани разматрали са Иранцима различите маршуте испоруке иранског гаса европским земљама. После ублажавања једностраних санкција против Техерана, Иран и европски партнери треба да одреде путеве решавања проблема, рекао је заменик министра.
Према оценама аналитичара, да би се створили услови за шире испоруке иранског гаса у Европу, потребно је осам година од тренутка укидања санкција против Техерана. Иран у краткорочној перспективи још не може да се сматра као поуздана алтернатива Русији у испорукама енергената. У средњорочној перспективи ће све зависити од ситуације у свету, као и од ситуације на Блиском и Средњем Истоку, и што је прилично важно, од распореда снага у Ирану, тачније од спољне и унутрашње политике Техерана.
