„Опасност на простору Србије увек постоји, али ми сагледавамо све аспекте како на територији Србије тако и у региону бивше Југославије и за сада ризик није велики“, каже директор Безбедносне информативне агенције Александар Ђорђевић за Спутњик.
Иако је број српских држављана који су на ратиштима на Блиском истоку занемарљив, према подацима српске обавештајне службе, опасност „расте из дана у дан поготово у контексту онога што се дешава у Европи, али за сада у Србији ситуација није алармантна“.
Процена српске обавештајне службе је да је на ратиштима на Блиском истоку око 25 грађана Србије, односно око 300 заједно са радикалним исламистима из Босне и Херцеговине.
Есад Хећимовић, стручњак за радикалне исламске групе у Босни и Херцеговини каже да је тренутно око 150 бораца из Босне и Херцеговине у Сирији, не рачунајући око 50 повратника.
„Комплетна бројка би била већа ако рачунамо оне који су погинули и оне који су се вратили — око стотину из Санџака и око триста бораца из Албаније, Македоније и Косова када говоримо о Албанцима. То су процене које се наводе, више од триста Бошњака и око триста Албанаца у овом региону“, рекао је Хећимовић.
За разлику од других европских земаља, радикални исламсти на Балкану су феномен који постоји више од двадесет година.
„Очигледно је да није било довољно распустити само војне јединице које су се заснивале на тој идеологији јер је она наставила да се шири другим средствима, пре свега кроз религијску и културну индоктринацију, кроз различите активности које нису имале за циљ невину потрагу за верницима и следбеницима, већ регрутацију људи за врло насилне идеје“, каже Хећимовић.
Радикални проповедници задужени за регрутацију џихадиста на Балкану користе модерна средства комуникације и путују више од министара.
„Један од примера је Билал Боснић, коме се суди у Сарајеву. Он се терети да је путовао од Косова и Санџака преко Београда, па до неких западних земаља, укључујући Италију, Немачку и Белгију, где је држао или предавања или регрутовао особе. Тужилац тврди да је путовао више од министра спољних послова БиХ“, додаје он.
Колико је радикалних исламиста из Босне и Херцеговине одговорно за терористичке нападе?
„Имали смо велики број терористичких напада у свету у којима су суделовали страни борци који су се борили у рату у Босни и Херцеговини, али који у етничком смислу нису пореклом са ових простора. То је било у периоду од 1996. године, од окончања рата у Босни и Херцеговини, до 2003, 2005. године. Ако говоримо о другој категорији страних бораца која је формирана после 2013. године, а састоји се од људи са овог подручја који су етнички Бошњаци, Албанци или конвертити, прелазници у ислам у другим националним и етничким заједницама, онда таквих примера још немамо“, каже Хећимовић.
Радикални исламски борци са Балкана су део међународне мреже која регрутује све више европских присталица за рат у Сирији и Ираку, у редовима организације Исламска држава.