Седмогодишња припрема за коришћење ових фондова била је потребна како би се успоставила оперативна и контролна структура у Србији.
Прво је, 2009. и 2010. године, завршена анализа сектора којима је ИПАРД програм намењен. Затим је именовано Управљачко тело, а нешто касније је основана и Управа за аграрна плаћања.
Спроведене су два пилот пројекта која су следила логику спровођења ИПАРД програма. Ови пројекти финансирани су из буџета Србије. Постојала је могућност да Србија не добије одобрење за ИПАРД 2014. — 2020. године. Међутим, српско Министарство пољопривреде успело је да спроведе све процедуре прописане од стране Европске комисије. Тако ће српски пољопривредници имати могућност да користе ова средства до 2020. године.
Помоћник министра пољопривреде за рурални развој Драган Мирковић, за Спутњик каже да корисници средстава из ИПАРД програма могу да буду појединци који имају регистрована пољопривредна газдинства, али и мала и средња предузећа. Велике фирме могу да користе само средства која су намењена унапређењу еколошких стандарда.
„Предстоји нам прављење правних оквира, подизање административних капацитета и прављење инфраструктуре која ће крајњим корисницима приближити материју која се тиче конкурса и документације. То значи да Сектор за рурални развој Министарства пољопривреде Србије и Управе за аграрна плаћања треба да запосле одређени број људи. Паралелно иду тренинзи и обуке за процедуре. Ради се на томе интензивно са Министарством финансија, као што се радило и прошле године. Тај проблем се решава, с обзиром на забрану запошљавања“, каже Марковић.
Марковић каже да је први предуслов да бисте конкурисали за средства из ИПАРД фондова је да имате регистровано пољопривредно газдинство. Он објашњава да се овде ради о средствима за предфинансирање инвестиција, односно корисник остварује повраћај уложених средстава када докаже да је испунио стандарде.
„Сама средства намењена су достизању стандарда ЕУ и подизању конкурентности. Планирано време објаве позива је почетак 2016. године. Захтеви ће се бити предавани Управи за аграрна плаћања, потом инспекција излази на терен да провери одговара ли документација стварном стању и, након потписивања уговора, корисник може да крене у инвестицију. С обзиром да имамо већи број мера, можемо рећи да се просечан повраћај средстава креће око 50% од укупне инвестиције, а ако се ради о млађим особама или планинским подручјима, проценат повраћаја може да буде и већи“, каже Марковић.
Помоћник министра објашњава да се мере крећу од изградње нових објеката до реконструкције постојећих — штала, хладњача, подизања пластеника, стакленика, а такође и у прерађивачкој индустрији — подизање нових кланица или осавремењавање постојећих. Он каже да је највећа предност ИПАРД програма то што се ради о развојном програму.
Пољопривредницима ће бити и обезбеђена помоћ у изради бизнис планова, који су обавезни приликом ових пројеката, каже Марковић. За средства до 50 000 евра користиће се упрошћени бизнис планови, које ће пољопривредници моћи да нађу у Управи за аграрна плаћања. За све инвестиције преко те суме биће потребан прави бизнис план.
За помоћ приликом пријаве и израде бизнис планова биће оспособљене пољопривредне стручне службе — систем од 35 пољопривредних стручних служби покрива целу територију Србије, каже Марковић. На терену ће бити присутне и консултантске фирме, а у оквиру самог ИПАРД програма планирана су и средства за консултацију и израду пројектно-техничке документације. У оквиру програма предвиђен је повраћај и тих средстава, каже Марковић.
Међутим, пред министарством се налази један проблем — слаба економска снага потенцијалних корисника ИПАРД програма. Постоји, наиме, бојазан да потенцијални корисници програма неће бити у могућности да узимају кредите код банака за своје подухвате.
„Министарство ради на томе да покуша да пронађе модел меких кредитних линија за предфинансирање, који би били у складу са економским потенцијалом будућих корисника“, каже помоћник министра пољопривреде Марковић.
