Он је резултат компромиса на који су најпре утицале промењене геополитичке околности на Блиском истоку.
Највећи заокрет направиле су Сједињене Америчке Државе, за које је Иран дуго био један од чланова Бушове „осовине зла“ и потенцијална мета америчке војне интервенције.
За разлику од 2007. године, када је америчка администрација претила Техерану бомбардовањем, оптужујући га да обучава шиитске побуњенике у Ираку, а америчка војска у овој земљи хапсила и затварала Иранце са дипломатским пасошем, помоћ Ирана на Блиском истоку је сада добродошла у рату против Исламске државе.
Договор у Лозани означава нову фазу у односима Техерана и Вашингтона, односно Запада.
Највећи добитник је председник Ирана, Хасан Рохани, који је остварио изборно обећање из 2013. године да ће извести земљу из дипломатске изолације и ослободити је притиска санкција.
То, међутим, не значи да је неповерење нестало, о чему сведоче изјаве америчких и иранских представника по повратку у своје земље.
Министар спољних послова Ирана, Мухамед Џавад Зариф, назвао је спиновањем амерички документ у коме су представљене основне тачке споразума.
„Американци су у том документу написали оно што су хтели. Рекао сам то државном секретару САД Џону Керију“, изјавио је Зариф у интервјуу иранској телевизији ИРИНН.
Дејвид Олбрајт, амерички стручњак који је пратио преговоре о нуклеарном програму, одговорио је у „Њујорк тајмсу“ да се Зариф и ирански председник баве спиновањем како би сакрили оно што је договорено.
Из америчко-иранског дуела излази да је свака страна прећутала мање повољне детаље споразума иза затворених врата.
Главно неслагање се тиче брзине укидања санкција: иранска страна говори о хитном укидању, док је за Американце реч о постепеном обустављању, како Техеран буде испуњавао обавезе.
Иранци инсистирају да је договорено развијање сарадње са шест великих сила у области нуклеарне енергије, укључујући и изградњу нуклеарних електрана, док Американци то не помињу.
Две верзије се не поклапају ни када је реч о смањивању складишта уранијума.
Ове различите интерпретације остављају могућност за политичке маневре у наставку преговора који треба да доведу до коначног споразума 30. јуна.
