Ја схватам да ви и Кери имате добре односе. Али то је посебна ствар. У читавом свету конфронтација се осећа све оштрије. Штавише, Американци себи дозвољавају да изражавају незадовољство кинеским пројектима, великим пројектима. И учешћем других земаља у тим пројектима. Сутра долази конески министар иностраних послова. Преговараћете у пуном формату. У којој мери Американци утичу на наше односе, одвраћају ли Кину? И ако се односи развијају, они треба да пролазе некакве етапе. Која је наредна фаза у односима са Кином? Како ви то видите?
– Американци у принципу покушавају да одврате све земље од односа са Руском Федерацијом, без изузетка. И то што су се они са таквим демаршом, позивима да се не буде превише активан у руском правцу више пута обраћали између осталог и Кини, наводи ме да озбиљно посумњам у адекватност одлука које се доносе, више не знам на ком државном нивоу, у Стејт депарменту. Али сви партнери са којима се састајемо, којима одлазимо у посете и који долазе код нас, моје колеге, сви они осећају пре тог контакта на својој кожи обавезан утицај или америчког амбасадора или се неко нижег ранга обраћа са одговарајућим захтевом, или некакав изасланик Вашингтона путује и по региону и свима говори да ће…
Упозорава.
— Да, упозорава. Као што је амбасадор Шапиро изразио у Прагу жаљење што Земан поступа кратковидо због тога што иде у Москву. Кошмар, не могу то чак ни да прокоментаришем. Мислим да сте ви то учинили већ прилично детаљно.
Да, али Земан је врло јасно то учинио. Просто Шапиро фактички није добродошао.
— Али Земан је просто човек који има сопствено достојанство и понос. Нажалост, нису сви такви. И ја такође не схватам. Али када исти, можда мање арогантан демарш упућују Пекингу, ко ли само тамо проучава кинеску политику, кинески положај у савременом свету. Ми смо подигли односе са Кином на невиђени ниво. Ниво је заиста вишестран, свеобухватан, стратешки. Инфраструктурни пројекти са гаранцијом инфраструктурних инвестиција које сте поменули део је филозофије савремене Кине о концепцији појаса Пута свиле. И треба рећи да председник Путин и председник Си Ђинпинг на својим састанцима редовно разматрају ток ове регионалне вишестране сарадње. Ту спада и Шангајска организација за сарадњу, и БРИКС, све оно што је повезано на известан начин са развојем евроазијског простора и његовим повезивањем са регионом Пацифичког прстена, с једне стране и са Европом, са друге. То је огроман мост. Раније се то звало Пут свиле. Сада је таквих симбола много више. Постоје и пројекти модернизације Бајкалско-амурске магистрале и Транссибирске магистрале. Према указу лидера Русије и Кине и на експертском нивоу се води врло конкретан разговор како да се осигура спрега свих тих пројеката. Мислим да ће у истом низ бити и идеје које се сада полажу у базу агенције за гарантовање инфраструктурних инвестиција, чији смо чланови постали заједно са првом групом земаља. Наравно, активно ћемо користити овај конструктиван, оперативан механизам за популаризацију пројеката који су између осталог повољни за развој нашег сибира и Далеког истока.
Ове недеље долази не само колега из Кине, већ и из Белгије. Долази у Москву и нови премијер Грчке Ципрас. И све то у контексту разговора о изолацији Русије. Како се све то слаже?
— Мени је чак незгодно да све то коментаришем, зато што ме је својеврсно било стид због неких теза совјетске пропаганде, мада је совјетска пропаганда у целини била приличо убедљива. Али понекад је излазива ван оквира перцепције паметних људи. Исто тако се сада односим према мисли којом већ годину и по испирају мозгове обичним људима да се Русија налази у изолацији. Живот показује да је све управо супротно. Али нама су познате способности водећих телевизијских компанија које не желе да деле свој монопол на медијском тржишту.
А у којој мери Кина може да осети нову позицију, ново својство, нови статус после посете кинеског лидера прослави 70-годишњице победе 9. маја у Москви?
— Мени се чини да је Кина већ прилично дуго свесна свог новог статуса. То је статус велике силе која, наравно, веома цени своју богату прошлост, своју културу, традиције. Земља која је свесна свог препорода псоле Другог светског рата, после победе над јапанским милитаризмом. То је врло велики део савремене кинеске самосвести. И 70-годишњи јубилеј завршетка Другог светског рата за Кину је врло озбиљан датум, везан са неопходношћу да се не допусти било каква ревизија тог рата. Овде се наши интереси потпуно подударају. Председник Путин је позвао Си Ђинпинга на прославу 9. маја. У оквиру прославе ће наравно бити приређена рунда преговора. И председник Си Ђинпинг је позвао председника Путина да почетком септембра посети Кину, где ће се одржавати манифестације поводом 70-годишњице јубилеја победе у Тихом океану. Уверен сам да је то врло важна веза наших земаља. Веза која пружа могућност да се брани неприкосновеност резултата тог рата, да се не допусти да се његова историја, хероји, предају забораву, да се она (историја) препише тако да се у исту раван поставе и хероји и нацистички злочинци, и милитаристички злочинци.
А како ви оцењујете ову халабуку која се подиже поводом 9. маја? Потпуно сам убеђен да је провоцирају Американци, вуку људе малтене за рукав: немојте да путујете! Одговарају, упозоравају, застрашују, као што они то умеју, пребацују преко колена, прете. Шта ви мислите, шта је то?
— Сећате се како се говорило у античка времена: „Јупитере, љутиш се. Значи, ниси у праву!“ Можемо се ограничити тим одговором. Нисам очекивао ништа друго од наших америчких колега, знајући њихово понашање у актуелној фази светског развоја.
