Иако власт готово свакодневно истиче да „Србија остаје чврсто на европском путу“, подршка грађана евроинтеграцијама све више опада, показују најновија истраживања јавног мњења у Србији. Ову тенденцију приметио је чак и немачки дневник „Велт“ који је објавио да би тек 44 одсто грађана гласало за улазак Србије у ЕУ уколико би се такво питање поставило на референдуму. Истовремено, кад је реч о страним политичарима, председник Русије Владимир Путин ужива убедљиво највеће поверење грађана Србије.
Истраживачи јавног мњења у Србији потврђују за Спутњик да је тренутна подршка приступања Србије Европској унији испод половична и да се, зависно од истраживања, тренутно креће између 44 и 48 одсто.
Директор „Стратеџик маркетинга“ Срђан Богосављевић каже да је, према последњем месечном истраживању ове агенције подршка евроинтеграцијама тренутно испод 50 одсто. Према „Стратеџиковом“ истраживању, последњи подаци показују да би 48 одсто грађана гласало за, а 35 одсто против уласка у ЕУ.
„Подршка ЕУ је тренутно на путу опоравка, јер последња четири месеца стагнира број оних који су за улазак у ЕУ на негде око 50 одсто, али истовремено, расте број противника. Пре тога смо имали осцилације, али се на овом нивоу подршке налазимо још од априла 2012. године. Било је неких падова, најслабија подршка била је средином прошле године — око 44 одсто, док је 34 одсто грађана било против уласка Србије у ЕУ“, каже Богосављевић за Спутњик.
Раскорак
С друге стране, главни уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић каже да је према њиховим истраживањима у последњих неколико месеци подршка ЕУ у сталном паду. Тај проценат се током читаве прошле и претпрошле године држао између 50 и 55 одсто, али се од Нове године примећује силазна путања, да би пре пар недеља, у последњем истраживању, тај проценат био ближи броју од 40, него броју од 50 одсто.
За њега су такви резултати необични, с обзиром на то да политичка елита, односно све странке заступљене у парламенту, као и 90 одсто јавности и медија у Србији подржавају опцију уласка у ЕУ као једину геополитичку алтернативу за Србију. Према Вукадиновићу, резултати последњег истраживања најбоље осликавају „раскорак између елите и српске јавности“.
Кад је реч о том раскораку, главни уредник Нове српске политичке мисли сматра да је он у великој мери последица колебања на глобалној политичкој сцени, затим акумулираних притисака којима је Србија изложена годинама уназад, као и самог „невеселог стање у ЕУ“, односно неслоге и слабости коју ЕУ манифестује током актуелне украјинске кризе.
„Чини ми се да важан фактор пораслог евроскептицизма код грађана Србије јесте и свест о чињеници која постаје свеприсутнија све већем броју грађана Србије, иако се о томе не говори директно, а то је да пут до ЕУ води преко чланства у НАТО пакту“, каже Вукадиновић за Спутњик.
Историјски минимум?
Саговорници Спутњика слажу се да је још увек већи број грађана Србије подржава улазак земље у ЕУ, него што је број оних који су против. Ђорђе Вукадиновић каже да се тренутно проценат оних који су за улазак Србије у ЕУ износи око 44–45 одсто, док је број противника око 38 одсто, док је остатак „збуњених и неопредељених“.
„Међутим, кад се кроз један дужи временски период прати та линија, односно тај графикон присталица и противника ЕУ, онда се види како се те линије приближавају, практично из истраживања у истраживање. Тако да би се могло рећи да то јесте готово тектонска промена расположења српске јавности и први пут откад радимо истраживања број присталица ЕУ је опао не испод 50, него испод 65 одсто“, каже Вукадиновић и додаје да је у последњих 10-ак година проценат подршке ЕУ ишао и до 70 одсто средином прошле деценије.
С друге странем Срђан Богосављевић, иако признаје да расте број противника евроинтеграција, тврди да је подршка уласку србије у ЕУ далеко од историјског минимума.
„У периоду 2011—2012. године кад је немачка канцеларка Ангела Меркел била у Београду, подршка уласку у ЕУ била на најнижем нивоу и смањила се разлика између броја оних који су за и броја оних који су против. Неколико месеци после тога била је на најнижем могућем нивоу, најнижем откад пратимо од 2000. године, у време ослобађања Харадинаја и Готовине из Хага. То је био тренутак кад су се на свега три или четири процента приближио број противника евроинтеграција, броју оних који су за улазак у ЕУ“, објашњава Богосављевић.
Неспорни Путин
Оно што је неспорно у истраживањима јавног мњења кад је реч о српској спољној политици је то да је Владимир Путин убедљиво напопуларнији политичар који не делује на српској политичкој сцени. Срђан Богосављевић каже да је највећу подршку грађана Србије руски председник имао у време одржавања војне параде у Београду, док Вукадиновић истиче да је „Путинова популарност често већа од популарности свих српских политичара“.
„Не би се могло рећи да популарност Владимира Путина расте, јер она је већ толико висока да не би више могла да скаче“, каже Вукадиновић и додаје да је Путинова популарност била на врхунцу током одржавања војне параде у Београду, у октобру прошле године.
Он додаје да у истраживањима јавног мњења Нове српске политичке мисли има доста грађана који не одговарају на питања о страним политичарима, али од оних који се опредељују за стране политичаре, буквално три четвртине даје свој „глас“ Путину.
„У истраживањима се, рецимо, појављује Ангела Меркел са четири до пет пута мањом подршком од Путина, а остали су у домену статистичке грешке“, закључује Вукадиновић.
